Geotermalna energija

geotermalni_izvoriIspod Zemljine površine nalaze se ogromne zalihe toplinske energije – geotermalna energija. Naziv geotermalno dolazi od grčkih riječi geo, što znači zemlja i therme, što znači toplina. Geotermalna energija je toplinska energija koja se stvara u Zemljinoj kori polaganim raspadanjem radioaktivnih elemenata, kemijskim reakcijama ili trenjem pri kretanju tektonskih masa. Količina takve energije je tako velika da se može smatrati skoro neiscrpnom, pa je prema tome geotermalna energija je obnovljivi izvor energije.

Geotermalna energija ima brojne prednosti pred tradicionalnim izvorima energije baziranim na fosilnim gorivima. Najveća prednost geotermalne energije je to što je čista i sigurna za okoliš. Metoda koja se koristi za dobivanje električne energije ne stvara emisije štetne za okoliš. Smanjuje se korištenje fosilnih goriva, što također smanjuje emisiju stakleničkih plinova. Druga prednost su zalihe energije koje su nam na raspolaganju. Zalihe geotermalne energije su praktički neiscrpne.

Geotermalne elektrane zauzimaju mali prostor (za razliku od npr. hidroelektrana čije brane uzrokuju potapanje velikih površina). Geotermalne elektrane se grade direktno na izvoru energije i lako opskrbljuju okolna područja toplinskom i električnom energijom. Osim toga, zbog malog zauzeća prostora, takve elektrane su vrlo pouzdane. Geotermalna energija je pouzdana jer ne ovisi meteorološkim utjecajima za razliku od hidroelektrana (ovise o količini vode na raspolaganju), vjetroelektrana (vjetar jako varira i ne može se znati kad ce ga biti), solarnih sustava (ne mogu raditi noću i ovise o meteorološkim prilikama). Električna energija iz geotermalnih izvora može se proizvoditi 24 sata na dan. Geotermalne elektrane imaju vrlo niske troškove proizvodnje. Zahtijevaju samo energiju za pokretanje vodenih pumpi, a tu energiju proizvodi elektrana sama za sebe.

13772555067230Načelnik opštine Drago Ćirić potpisao je u Sarajevu sporazum sa mađarskom kompanijom „Vabeko“ o istraživanju potencijala geotermalne energije na području srbačke opštine. U naredna četiri mjeseca će se pribaviti neophodna dokumentacija i saglasnost za vršenje istražnih bušenja, a sama bušenja bi se trebala odvijati sledeće godine.

„Pretpostavka je da Srbac ima geotermalnog potencijala, a ako istražna bušenja to potvrde, onda ćemo imati značajne preduslove za privlačenje novih investicija na polju energetike, turizma i poljoprivrede i to bi mogao biti ogroman pokretač razvoja Srpca“, rekao je načelnik Ćirić.

On dodaje da mađarska kompanija ima dobre preporuke, jer zapošljava preko 100 radnika i ima brojne uspješne projekte iza sebe, sa bušenjima na dubinama i preko 2000 metara. Za takva bušenja je neophodna visoka tehnologija i skupa oprema, kakvu firme u Bosni i Hercegovini ne posjeduju.

“Geotermalna energija se može koristiti za industrijsku primjenu, zagrijavanje grada, plastenika, ribogojilišta, bazena, akvaparkova i slično, što dovoljno govori o kakvom se potencijalu radi”, ističe načelnik Ćirić.

Potpisivanju je prethodilo nekoliko sastanaka i pregovora, u organizaciji firme Zadrugar iz Srpca, koji je bila glavni posrednik u sklapanju ovog sporazuma.

GIS za evropske geotermalne izvore_AGeoElec je objavio geografski informacioni sistem (GIS) koji, po prvi put, prikazuje procjenu geotermalnih izvora dubine od 1 do 5 km u zemljama članicama EU, te Norveškoj, Islandu, Švicarskoj i Turskoj.GIS za evropske geotermalne izvore_BProjekat, koji je sufinansiran od strane programa Europske unije pod nazivom Intelligent Energy Europe Programme, u cilju ima promovisati proizvodnju električne energije iz geotermalne energije, te uklanjanje svih finansijskih i zakonodavnih prepreka za geotermalne projekte.

Prema ovom GIS-u i procjenama geotermalnih izvora,opština Srbac spada u potencijalna geotermalna izvorišta sa PJ/km² vrijednosti 400-500.

ThermoGIS   http://test.thermogis.nl/geoelec/ThermoGIS_GEOELEC.html

Sajam MOS od 11. do 17. septembra u Celju

Sajam u Celju   Vanjskotrgovinska komora Bosne i Hercegovine informira privredne subjekte u Bosni i Hercegovini da će se u periodu od 11. do 17. septembra 2013. godine u Celju održati 46. međunarodni sajam poduzetništva i obrta- MOS. Sajam MOS važi za najveću sajamsku manifestaciju i poslovni događaj u regiji, koji nudi kompletnu ponudu malih i srednjih poduzeća (novi trendovi, posebne ponude, popusti i rasprave o najnovijim poslovnim mogućnostima) i ima najveći broj posjetitelja.

Najveća prednost ovog sajma je, kako navode organizatori, niz posebnih ponuda i mogućnost za kupovinu proizvoda i usluga na samom sajmu. U poslovnom okruženju MOS je poznat kao događaj koji se ne propušta zbog velikih poslovnih prilika.

Na prošlogodišnjem MOS-u, na više od 65.000 m2 izložbenog prostora, predstavilo se više od 1.600 izlagača iz 34 zemlje, a organizirano je više od 100 pratečih sajamskih događaja( okrugli stolovi, predavanja, sastanci,.).

Više informacija o predstojećem sajmu zainteresirani mogu pronaći na

http://www.ce-sejem.si./

Izvor: eKapija.BA, 24.8.2013 10:23:46

Profil na LinkedIn-u – Vaš online CV

Centar za razvoj karijere (Center for Career Development – CCD)

http://www.razvoj-karijere.com/o-nama

LinkedIn

Nekoliko saveta kako da napravite odličan profil na LinkedInu i povećate šanse da dobijete posao

LinkedIn je poslovna socijalna mreža koja vam pomaže da povećate broj poslovnih kontakata i/ili pronađete budućeg poslodavca, odnosno zaposlenog. Da li zbog sve veće kompjuterske pismenosti, povećanja nezaposlenosti ili zbog popularnosti društvenih mreža, ili zbog svega navedenog – LinkedIn je postao, posle Facebook-a, najpopularnija mreža na svetu.

U Srbiji je razvoj ove profesionalne mreže tek u začetku. Međutim, Amerikancima je LinkedIn ubedljivo najvažniji među online društvenim mrežama. Podaci o posećenosti američkih sajtova pokazali su da je LinkedIn postao druga najpopularnija mreža posle Facebook-a, uz godišnji rast posete od čak 63% u junu 2011, što je, prvi put u istoriji društvenih mreža, nadmašilo MySpace.

Da li ste znali da…

…se oko milion novih članova registruje na LinkedIn svake nedelje?

…svake sekunde, najmanje dve osobe otvore nalog na LinkedIn-u?

…LinkedIn u Srbiji ima preko 40.000 članova i godišnji rast je 30%?

…više od 2 miliona svetskih kompanija ima profil na LinkedIn Company Pages

…su direktori svih kompanija sa liste Fortune 500 za 2011. godinu članovi LinkedIn-a?

Kreirajte profil na LinkedIn-u

>>Prvi korak: Otvorite nalog na LinkedIn-u!

Da biste otvorili nalog na LinkedIn-u, potrebna vam je samo važeća email adresa. Najbitnije je da vam zaglavlje (headline) izgleda profesionalno, jer je to ono što svi prvo vide:

• slika mora biti ozbiljna i profesionalna,

• ne mestu namenjenom za ime i prezime, napišite samo to, bez dodatnih titula,

• ono što napišete u zaglavlju (headline) treba da bude nešto po čemu ćete biti prepoznatljivi; to su ključne reči po kojima će vas ljudi naći.

Na profilu navedite sve obrazovne institucije koje ste pohađali, počevši od srednje škole. To će vam pomoći da povećate mrežu kontakata, jer mnogi, želeći da pronađu ljude sa kojima bi se povezali i razmenili znanja, iskustva, sposobnosti, pretražuju bazu LinkedIn članova upravo po školama i fakultetima. Izaberite opciju da vaš LinkedIn profil bude javan, kako bi drugi korisnici mogli da vas pronađu i kontaktiraju.

>>Drugi korak: Upotpunite svoj profil na LinkedIn-u

Priključite svoj CV profilu na LinkedIn-u. Ukoliko ste u njemu ostavili elektronsku adresu svog LinkedIn profila, poslodavac će, osim što će saznati dodatne informacije koje nije mogao u CV-u, steći utisak o vama kao savremenoj osobi koja prati trendove.

Preporuke (Recommendations) – LinkedIn smatra da je profil potpun ako imate tri preporuke. Možete da dobijete preporuke za prethodna i sadašnja zaposlenja. Prisustvo na LinkedInu, kao i na drugim društvenim mrežama, mogu da povećaju vidljivost vašeg brenda. Preporuke konekcija su najbolji način da se vaši potenc ijalni klijenti i kupci uvere u vašu stručnost i kvalitet vaših proizvoda i usluga.

Modifikujte javnu URL adresu svog profila, na primer: http://rs.linkedin.com/in/petarpetrovic. Tako ćete optimizovati profil da se pojavi u rezultatima pretrage na internet pretraživačima za vaše ime. Ovo je veoma bitan deo procesa izgradnje ličnog brenda.

Proširite mrežu kontakata. LinkedIn koristi sistem konekcija da vam preporuči korisnike koje možda znate. Što više konekcija imate, to će vaša mreža kontakata brže rasti. Dodavanjem konekcija, povećavate verovatnoću da će ljudi pronaći vaš profil kad traže nove saradnike i poslovne pa rtnere. Najuspešniji su oni profili koji imaju preko 500 konekcija.

Kako da to postignete?

• Pretražite svoje email kontakte i saznajte ko već ima profil na LinkedInu.

• Pronađite kolege sa bivših i sa sadašnjeg radnog mesta.

• Pronađite školske drugove i kolege sa fakulteta.

>>Treći korak: Stalno ažurirajte svoj profil

Kreirajte potpuni profil i redovno ga ažurirajte da biste ostavili snažan prvi utisak.

Gradite mrežu konekcija da biste povećali vidljivost i mogućnost da dobijete preporuke. Po pitanju „odobrenja” ili endorsement, treba da budete obazrivi. Nije dobro imati odobrenja za sve, već pametno napravite selekciju onih veština koje odgovaraju vašem poslovnom profilu

Pratite više kompanija da biste prvi saznali za nove poslovne prilike i otvorena radna mesta.Ne zaboravite da dodavanjem konekcija povećavate verovatnoću da ljudi pronađu vaš profil kad traže nove saradnike i poslovne partnere.

Ovo su samo neki od načina na koje LinkedIn može da vam pomogne u karijeri i poslovanju. Više saveta za traženje posla možete pronaći u LinkedIn centru za pomoć. LinkedIn ima još niz prednosti i koristi kako za pojedince, tako i za kompanije. Ali, kao i na drugim društvenim mrežama, možete da ih ostvarite samo ukoliko uzmete aktivno učešće.

Agencija za informaciono društvo RS – Prva «institucija bez papira»!

 Na blogu Agencije za informaciono društvo nalazi se sjajan članak u kome su navedeni budući pravci organizacije i elektronskog načina vođenja poslovnih procesa u javnim ustanovama.APIS je krenuo u navedenom pravcu kroz projekat “Elektronska razmjena informacija i dokumenata” i stvara pretpostavke da u potpunosti prati aktivnosti AIDRS u projektima “institucija bez papira”i uvođenja kvalifikovanog elektronskog potpisa u jedinicama lokalne samouprave. Članak je napisao direktor AIDRS Srđan Rajčević i prenosimo ga u cjelini.

http://blog.aidrs.org/agencija-za-informaciono-drustvo-rs-prva-institucija-bez-papira/

Agencije za informaciono društvo RS

Na novootvorenom blogu Agencije za informaciono društvo, u svojstvu odgovornog za njen rad, zadao sam sebi i zaposlenima zadatak da javnost redovno informišemo o tekućim aktivnostima koje provodimo. Mnogi prijatelji, poznanici, sugrađani i zemljaci su me u više navrata pitali o napretku koje Republika Srpska ostvaruje u domenu elektronske uprave i strateškim planovima kojima bi se cjelokupna slika informatizacije birokratskog aparata unaprijedila. Stoga slijedi par redova o nečemu što je ispred nas i što će, smatramo, rezultirati skokom na ljestvici kojom se mjeri napredak u realizaciji programa e-Uprave.

Kada smo 2008. godine (prva aktivnost nakon formiranja AIDRS) krenuli sa osmišljavanjem Strategije razvoja elektronske vlade Republike Srpske ispred sebe smo postavili prilično ambiciozan cilj: Do 2013. godine većina upravnih organa i javnih institucija koje egzistiraju unutar hijerarhije izvršne vlasti u Republici Srpskoj trebali su kreirati pretpostavke za tranziciju ka elektronskom načinu vođenja poslovnih procesa, odnosno onome što je u široj javnosti poznato kao e-uprava (e-governance) ili, poznatije, e-vlada (e-government). Koliko su ovi ciljevi ostvareni u praksi, stvar je pojedinačne procjene sa aspekta upravnih organa i drugih javnih tijela koji su dokumentom bili obavezani na činjenje, ali ono što mogu odgovorno tvrditi je da je krovna institucija, institucija zadužena za koordinaciju ovih aktivnosti ispunila osnovni cilj, a to je implementacija ključnog infrastrukturnog projekta koji predstavlja tehnološku osnovu za sprovođenje cjelokupnog programa. Naravno, radi se o projektu uvođenja kvalifikovanog elektronskog potpisa u naše republičke upravne organe koji je uspješno okončan 2011. godine od strane Agencije. Ovim projektom omogućeno je da svaki republički organ uprave u Republici Srpskoj (shodno Zakonu o elektronskom potpisu RS i pratećoj Uredbi o nosiocu poslova elektronske sertifikacije za republičke organe uprave) dođe u posjed kvalifikovanog digitalnog sertifikata čime se stvorila pretpostavka da ovi organi:

1. uspostave sistem dvosmjerne elektronske komunikacije uz nedvosmislenu identifikaciju strana-učesnika,

2. koriste iste kao potpunu, pravno validnu zamjenu za svojeručni potpis i pečat,

3. u potpunosti eliminišu papirnu formu u svakodnevnom radu uz automatizaciju poslovnih procesa u smislu kancelarijskog poslovanja i arhiviranja dokumenata (paperless office).

Pomenutom uredbom Agenciji je u mandat, dakle, povjerena aktivnost na uvođenju tehnologije i definisanju smjernica koje će poslužiti u cilju informatizacije republičke uprave. Nakon svih ovih aktivnosti, smatrali smo da je došlo vrijeme da sve o čemu smo govorili i realizujemo.

Tokom mjeseca maja tekuće godine došli smo na ideju da pokrenemo jedan potpuno novi program koji će ujedno označiti i novi start u trci za postizanjem ovog cilja. Ideja je jednostavna, a nadamo se da će biti i efektivna – definisati kriterijume čije će ispunjavanje od strane pojedinog republičkog upravnog organa rezultirati dobijanjem laskave titule „institucije bez papira“ (IBP) i pratećeg sertifikata koji će dodjeljivati Agencija za informaciono društvo. U praksi, to bi bio vremenski period u kojem će menadžment i zaposlenici javne institucije učiniti sve kako bi u konačnici u potpunosti eliminisali papir iz svakodnevne upotrebe istovremeno kreirajući elektronske poslovne procese zasnovane na modernim tehnološkim platformama za razmjenu, verzioniranje i kolaboraciju u radu sa elektronskim dokumentima koji su, tamo gdje je to potrebno, ovjereni kvalifikovanim elektronskim potpisom izdatim od strane Agencije.

Naravno, s obzirom da je Agencija ta koja program inicira i uz pomoć Vlade ostvaruje, poželjno bi i logično bilo da upravo ova institucija bude prva IBP u Republici Srpskoj (a sigurno i u Bosni i Hercegovini). Uzdajući se u potpunosti u sopstvene resurse, Agencija je početkom mjeseca juna pristupila ovim aktivnostima i kao rezultat je, na današnji dan, i zvanično postala prva javna instutucija u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini koja sve svoje poslovne aktivnosti obavlja elektronski uz potpunu eliminaciju papira.

Dvije su stvari o kojima smo morali povesti računa prilikom razmatranja ideje o uvođenju IBP programa. Prva se odnosi na legislativni, pravni aspekt čitave priče. Naime, kao što je većini vas i poznato, Republika Srpska je jedini nivo vlasti u Bosni i Hercegovini koji je svoje zakonsko okruženje koje se odnosi na razvoj informacionog društva u potpunosti uskladio sa relevantnim propisima Evropske Unije. Kao rezultat, od 2008. godine kada je Agencija osnovana do danas, na snazi su četiri zakona i to: Zakon o elektronskom potpisu RS, Zakon o elektronskom dokumentu RS, Zakon o elektronskom poslovanju RS i Zakon o informacionoj bezbjednosti. Uz prateće podzakonske akte, ovom normativnom intervencijom je stvoren solidan osnov za razvoj elektronske uprave, poslovanja, zdravstva, školstva i svih ostalih sfera društvenog života koje će kroz informatizaciju dovesti do željenih efekata. Između ostalih, Zakon o upravnom postupku i Uredba o kancelarijskom poslovanju su u nekoliko navrata novelirani kako bi elektronska forma u pravnom smislu postala punovažna i ekvivalentna papiru. Tako npr. Zakon o elektronskom dokumentu priznaje pravnu snagu onim dokumentima u elektronskom obliku koji, ukoliko su sačinjeni u skladu sa odredbama ovog zakona, imaju istu pravnu snagu kao i dokumenti na papiru koji su svojeručno potpisani i ovjereni od strane nadležnog organa. Ne trebam napominjati da su svi propisi iz oblasti razvoja informacionog društva i predloženi od strane Agencije, te da je legislativna aktivnost jedna od aktivnosti kojoj smo posvećeni od samog početka, nastojeći da u naš pravni sistem transponiramo praksu EU.

Drugi ništa manje bitan segment je tehnološka podloga. Kako smo u startu odlučili da IBP program poreske obveznike mora koštati 0 (riječima:nula) konvertibilnih maraka, izbor platforme za on-line kolaboraciju, verzioniranje i arhiviranje elektronskih dokumenata (DMS – Document Management System) je pao na open-source rješenje Alfresco Community Edition. Pored impresivnih document management funkcionalnosti koji ovaj proizvod nudi, u smislu poređenja sa komercijalnim enterprise rješenjima iz ove oblasti, vrijedi napomenuti i da isti služi i u svrhu automatizacije radnih zadataka koje je od sada moguće pratiti sa bilo kojeg mjesta van kancelarije što zapravo ide u prilog ideji kojoj smo se posvetili a to je kreiranje virtuelne kancelarije gdje je geografska lokacija zaposlenog u drugom planu u odnosu na njegovu povećanu produktivnost. U praksi to znači da hijerarhijska struktura Agencije savršeno funkcioniše kako unutar tako i van kancelarija – radni zadaci (referati) se dodjeljuju elektronski, unutar sistema, a na isti način se prati i realizacija istih. Da li sam pomenuo da uređaji koji se koriste za pristup sistemu više ne igraju ulogu? Smart telefoni, tableti, laptopi, desktop računari… Bitno je da radnik sam bira alat kojim izvršava zadatke (tzv. BYOD – «Bring your own device» politika rada).

I kako to sve izgleda u praksi?

Pretpostavimo da neko dostavi dopis Agenciji (što je trenutno uobičajena praksa, na papiru, faksom ili poštom). Tehnički sekretar zadužen za protokol taj dopis zaprima, skenira ga, upload-uje i zavodi u elektronski protokol unutar DMS-a. Dokument se od tog trenutka nalazi u workflow-u i u zavisnosti na koga je naslovljen, prosljeđuje se odgovornom licu zaposlenom u Agenciji na dalje postupanje. Ukoliko je na dopis potrebno odgovoriti, odgovorno lice koje je zaduženo za taj dokument izrađuje dopis sa odgovorom, potpisuje ga upotrebom kvalifikovanog digitalnog sertifikata (kreira elektronski potpis na dokumentu), konvertuje ga u određeni format (docx, pdf, odt ili sl.) i vraća u DMS. Tehnički sekretar je u tom trenutku alarmiran, završava se workflow i dokument je spreman za izlaz, a istovremeno je i arhiviran i spreman za pretragu po više kriterijuma (tag, kategorija, tekst, naslov i sl.).

Rješenja, odluke, mišljenja, instrukcije i drugi akti koje izdaje Agencija se na sličan način izdaju (uz elektronsko potpisivanje i ovjeru), a posebno je zanimljiv proces u kojem se zahtijeva učešće više zaposlenih na izradi određenog dokumenta. Tada do izražaja dolaze funkcionalnosti vezane za kolaboraciju više autora uz obavezno verzioniranje dokumenta, što znači da se bilo koja izmjena trajno čuva unutar sistema kako bi se u svakom momentu, ukoliko se ukaže potreba, mogao sagledati čitav proces kreiranja dokumenta. Prethodno usvojenom BYOD politikom kreirana je i virtuelna privatna mreža (VPN, virtual private network) pa je sistem dostupan zaposlenima 24 časa dnevno.

DMS služi ne samo kao platforma za arhiviranje, kolaboraciju i uopšte, upravljanje dokumentima, nego i kao svojevrsno back end rješenje za ono što se objavljuje na portalu aidrs.org. Tako je npr. moguće bilo koji dokument koji se nalazi unutar sistema samo jednim klikom miša promovisati u public, te se od tog momenta dokument nalazi na portalu i dostupan je javnosti.

Upravljanje radnim zadacima je još jedan od noviteta u radu Agencje kao institucije bez papira. Naime, svaki zadatak koji se od strane direktora delegira bilo na kolegijumu (Agencija je još of 2010. godine izradila sopstveno softversko rješenje za vođenje elektronskih sjednica kolegijuma), bilo pojedinačno, se prosljeđuje načelnicima odjeljenja kao sljedećem nivou menadžmenta koji po istom sistemu pojedine dijelove zadatka delegira nižerangiranom službeniku. Tako definisani radni zadatak ima odgovorno lice za izvršenje i rok, a svako probijanje roka se obrazlaže i lice koje je naložilo određeni referat se konstantno izvještava o napretku. U narednim iteracijama planiramo izraditi i mehanizme detaljnog statističkog izvještavanja o produktivnosti zaposlenih lica, što uzevši u obzir modularnost softverskog rješenja neće biti pretjerano težak zadatak.

Sasvim je ispravno na ovom mjestu zapitati se kako će IBP program uticati na ostale javne institucije i da li će AIDRS postati tehnološko ostrvo?

Nadamo se da neće. IBP program je samo početak, prvi korak na putu ka e-upravi koji je, htjeli ili ne, uslov bez kojeg se ne može. U danima i mjesecima ispred nas ćemo analizirati i izvještavati o realizaciji IBP programa, zato budite uz nas na AIDRS Blogu.

Aronija krči sebi put u RS-u: Planirana izgradnja fabrike za preradu

Izvor: Nezavisne novine, 18.8.2013 15:11:07

Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Igor Radojičić izjavio je da manifestacija Dani aronije u Markovcu kod Čelinca, na plantažama Pere i Nade Mihajlović, kroz uzgoj i preradu izuzetno korisne i ljekovite biljke, afirmiše zajednicu i poljoprivrednu proizvodnju Republike Srpske.

„Republičke i lokalne institucije na različite načine pomažu ovakve projekte, podstičući naše ljude da rade i opstaju na svojim imanjima“, rekao je Radojičić.

aronija_zasad

On je dodao da domaći poljoprivrednici treba više da istražuju tržište, da se opredjeljuju za proizvodnju u kojoj će moći da ostvare konkurentnost i da rade na poboljšanju kvaliteta svojih proizvoda.

„Nedavno smo imali situaciju da nam proizvođači pšenice nisu bili zadovoljni otkupnom cijenom, jer je uvozna jeftinija zbog većih podsticaja u svojim zemljama, a nekada uspješna proizvodnja duvana na našim prostorima gotovo se ugasila“, rekao je Radojičić, ocijenivši da u Srpskoj ima proizvoda sa kojima se može ostvariti konkurentnost, baš kao što je aronija.

Ministar trgovine i turizma Republike Srpske Maida Ibrišagić Hrstić istakla je da su svojim rezultatima plantaže aronije postale značajne ne samo za poljoprivredni, već i za turistički sektor.

Ona je izrazila nadu da će se taj značaj uvećavati sa proširenjem proizvodnje.

aronija_plantaza

Pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske Slavko Radanović, koji je otvorio drugu po redu manifestaciju Dani aronije, rekao je da je porodica Mihajlović načinila pravi podvig, jer je jednu veoma ljekovitu i korisnu biljnu vrstu donijela sa drugog podneblja i za tri godine uzgoja uspjela da postigne zadovoljavajuće prinose i prihode.

„U realizaciji svoje ideje imali su i podršku resornog ministarstva posredstvom podsticaja, a pomoć neće izostati ni prilikom proširenja plantaža i izgradnje prerađivačkih pogona“, naglasio je Radanović.

Načelnik opštine Čelinac Momčilo Zeljković rekao je da su plantaže aronije u Markovcu jedan od poljoprivrednih posjeda kojima se ova opština ponosi i obećao da će naredne godine lokalna zajednica, kao podršku ovom projektu, asfaltirati sadašnji makadamski put i obezbijediti vodu za navodnjavanje.

Vlasnik plantaža aronije Pero Mihajlović podsjetio je da je 2010. godine na površini od oko 4,5 hektara zasadio 7.000 sadnica aronije. Prošle godine ostvaren je prinos od oko tri tone, a ove nešto više od deset tona.

sibirska-aronija

On je naveo da je zadovoljan plasmanom na tržište, kao i cijenom, te da planira izgradnju fabrike za preradu i proboj na inostrano tržište čime će se omogućiti i otvaranje novih radnih mjesta.

Na ovoj privredno-zabavnoj manifestaciji o ljekovitim svojstvima aronije govorili su direktor Poljoprivrednog instituta u Banjaluci Vojislav Trkulja i doktori Branislav Lolić i Zoran Aleksić.

Otvaranju su prisustvovali brojni gosti, predstavnici privrednog, političkog i naučnog sektora.

Saradnja sa WMTA Srbac – Centrom za stručno obrazovanje odraslih

thumbs_akademija-3Saradnja sa WMTA Srbac – Centrom za stručno obrazovanje odraslih koji je osnovan od strane poduzeća INTERFOB Consulting Banja Luka, kao nosioc projekta, kao i ostalih osnivača: APIS – razvojna agencija Srbac, Srednjoškolski centar,,WMTA_1 Petar Kočić,, Srbac, Tandem GD Srbac , Srbac Drvoservis, MID komerc Banja Luka, Drvomehanika Banja Luka, uz podršku i sufinansiranje projekta „Prilika plus“ (koji provodi RARS-Republička razvojna agencija Republike Srpske, a finansira WMTA_2Švajcarska razvojna agencija SDC). Rad se fokusira na praktičnu i verifikovanu obuku postojećih, nezaposlenih i budućih radnika u drvnom i metalskom sektoru. Svi programi stručnih obuka su razvijeni prema DACUM metodologiji koja je definisana od stranewmta_posjeta projekta,, Prilika plus,, koja je prilagođena potrebama i zahtjevima za deficitarnim kadrom u drvnom i metalskom sektoru na području cijele BiH.

Агенција и дио из Извјештаја о раду

Рад Агенције у првом полугодишту ове године био је обиљежљен кадровским промјенама и новом програмском орјентацијом.Капацитети Агенције су проширени и спроведене су додатне активности, нарочито из области информационо комуникационих технологија које су значајно модернизовале и унаприједиле рад Агенције.

Међутим,проширени спектар дјеловања и рада Агенције као непрофитне организације неминовно је довео до стварања нових финасијских трошкова и потребе за стварањем нове организационе структуре. Из ових разлога направљен је нови Програм рада који је обухватио период од 01.06. до 31.12.2013.године.У њему су биле предвиђене активности које би Агенцију довеле на један виши ниво организације и рада, као и финансијске стабилности.Нова систематизација радних мјеста у Агенцији је предвиђала 3 радна мјеста и финансирање у оквиру превиђеног Буџета.

Иако је систематизација са три радна мјеста у Агенцији оптимална,даљња економска и финасијска криза тражи радикална рјешења.Развојна агенција ЕДА ради на изналажењу најбоље организационе структуре свих развојних компоненти у општини Србац и убрзо ће представити своја рјешења.

Вршилац дужности директора Агенције предлаже организациону структуру са два стално запослена у Агенцији и у наредном периоду смањење финансирања Агенције за 23,07%.Трећи радник и евентуално нови радници или чланови Тима за управљање пројектима би били ангажовани на волонтерској основи. Финансирање би се обезбједило из реализованих пројеката и профитабилних активности Агенције.

Неке активности су већ предузете и то:

• Пропреми пројектног приједлога за АД Водовод у оквиру позива за Инвестициони оквир за Западни Балкан

• Припреме за технички дио реализације програма легализације бесправно почетих или изграђених објеката или дијелова објеката (живинарске, свињогојске и говедарске фарме)

Како је већ наведено Агенција има капацитет да крене у овом смјеру рада и функционисања и да изнађе најбоља рјешења како за саму Агенцију тако и за остале заинтересоване стране.

Agencija i WordPress

Prilikon kreiranja web sajta, odnosno bloga Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća Srbac, razmišljalo se o web platformi na kojoj bi se u ovom trenutku predstavila Agencija u informaciono-komunikacionom prostoru.Uobičajno je da se prvo kreira web stranica određenog subjekta a zatim Facebook profil i blog.U ovom slučaju, zbog određenih organizacionih i budžetskih ograničenja krenulo se obrnutim redosledom, kreiranjem Facebook profila Agencije, zatim blog-web sajta i na kraju web portala Agencije sa višejezičnim prevodom i Info centrom za investitore.

WordPress blogging platforma  ima odličan izgled, performanse, sigurnosne opcije, veliki izbor tema, mogućnosti automatiziranja SEO aktivnosti i na kraju besplatne open source alate i sistem za upravljanje sadržajem (Content Management System).Naravno da besplatna verzija ima određena ograničenja i da proširenje sadržaja,web hosting i registracija domena zahtjeva izdvajanje novčanih sredstava.

Pošto je bilo neophodno vrlo brzo doći do web stranice preko koje će se pružati informacije o radu i uslugama Agencije,poslovnom okruženju, komunikaciji sa menadžmentom malih i srednjih preduzeća sa teritorije opštine Srbac kao i sa drugim zainteresovanim stranama,došlo se do WordPress platforme.Brzina i jednostavost izrade ne samo blogova, nego mnogih različitih vrsta web stranica čine ovaj CMS i web platformu idealnom u ovom slučaju.

Nadamo se da će kao i u svakom projektu doći do očekivanih rezultata a taj očekivani rezultat u ovom slučaju bi trebao biti poboljšana informisanost i komunikacija između poslovnih subjekata,javne uprave i Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća Srbac.

Elektronska razmjena informacija i dokumenata

Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća pokrenula je projekat Elektronske razmjene informacija i dokumenata u kojem su putem Google diska uvezana mala i srednja preduzeća, javna uprava i Opštinski tim za upravljanje projektima.Očekivani rezultat projekta je da se pored jednostavnosti razmjene informacija i dokumenata, uvežu poslovni subjekti, projekt menadžeri i javna uprava, sve u funkciji organiziranog pružanja podrške lokalnom ekonomskom razvoju. Pravovremen pristup informacijama o

  • finansijskoj podršci lokalnih (Akcioni plan implementacije razvojnih projekata opštine Srbac za 2013-2015 godinu) i republičkih (Projekti zapošljavanja…) organa,
  • podršci apliciranju za finansijskim sredstvima međunarodnim fondovima (EU i IPA fondovi koji u narednom periodu planiraju otvaranje svih 5 komponenti i prema kojima će moći aplicirati i MSP),
  • informisanju o pravnom okviru poslovanja i registracije preduzeća ,kao i izrada osnivačkih i drugih dokumenata
  • pomoći MSP pri iznalaženju povoljnih izvora (kreditnih/donatorskih) sredstava i pripremi aplikacije;
  • informisanju i pomoći MSP u sektoru informaciono komunikacionih tehnologija kao što je pomoć u korišćenju novih softverskih rješenja, Internet marketinga, elektronskog bankarstva, elektronskog poslovanja, IP telefonije i sl.
  • mogućnostima promovisanja MSP i njihovih usluga i proizvoda
  • podršci pri uvođenju sistema menadžment kvaliteta prema seriji ISO standarda
  • promociji aktivnosti Fondova za podršku preduzetništvu i zapošljavanju
  • mogućnostima edukacije zaposlenih radnika i menadžmenta MSP
  • mogućnostima osnivanja klastera i stvaranja velikih sistema
  • stvaranju boljeg poslovnog okruženja i otklanjanje poslovnih barijera za rad MSP

značajno utiče na poslovanje privrednih subjekata, odnosno u ovom slučaju većinom na rad malih i srednjih poduzeća u opštini Srbac.Jedan od koraka u saradnji svih relevantnih privednih i javnih subjekata je i elektronska razmjena informacija i dokumenata.

Menadžment preduzeća sa teritorije opštine Srbac može preuzeti dokumenat koji se nalazi u Box-u, sa upustvom o uvezivanju u jedinstveni sistem Elektronske razmjene informacija i dokumenata ili kontaktirati Agenciju putem telefona ili E-mail-a.

Završeno certificiranje kandidata za zvanje „certifikovani projekt menadžer saradnik IPMA nivo D“ (Certified Project Management Associate IPMA level D).

1070035_133976656813369_560559033_nCertifikaciono tijelo Udruženja za upravljanje projektima u BiH održalo je u subotu 20.07.2013. godine u amfiteatru Univerziteta za poslovne studije u Banja Luci certificiranje kandidata za zvanje „certifikovani projekt menadžer saradnik IPMA nivo D“ (Certified Project Management Associate IPMA level D).

Certificiranju je prisustvovalo oko 50 kandidata,a među njima su bili i kandidati Opštinskog tima za upravljanje projektima iz Srpca. Oni su nakon uspješno provedene četveromjesečne obuke pristupili certificiranju kao završnom činu osposobljavanja novih projekt menadžera.Test je trajao 5 časova,a od strane kandidata je ocjenjen kao dosta zahtjevan,ali ne i pretežak jer su svi materijali vrlo temeljno obrađeni na samoj obuci.

Certificiranje je vodio Daniel Šajfele, prvi strani ispitivač Udruženja i počasni predsjednik IPMA-e, kao i oba domaća ispitivača dr Slobodan Lukić i prof. Drago Zečević sa pomoćnicima Slavišom Lukićem i Predragom Maleševićem, članovima UO Udruženja i koordinatorima centra za edukaciju.

Gospodin Šajfele je po završetku izjavio da je prijatno iznanađen kako samom organizacijom tako i pokazanim znanjem kandidata te ocijenio kako UUPuBiH svojim radom i organizacijom ide u korak sa standardima i procedurama ostalih Evropskih Udruženja i certifikacionih tijela.

Nakon certificiranja stigli su i rezultati za buduće projekt menadzere nivoa D koji su pojedinačni i koji su stigli na lične e-mail-ove svakog kandidata.

Svi kandidati koji su uspješno završili certifikaciju biće uvezani u jedinstveni elektronski sistem u kome će se koordinisati rad javnih ustanova, Opštinskog tima za upravljanje projektima i malih i srednjih preduzeća kao krajnjih korisnika.Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća Srbac je stvorila sve preduslove za uspješnu realizaciju ovog projekta i kao krajnji rezultat se očekuje stvaranje boljeg poslovnog ambijenta i implementacija novih projekata.

Naredni korak je u toku i već su odabrana tri projektna prijedloga iz Akcionog plana implementacije razvojnih projekata opštine Srbac za 2013. – 2015. godinu koja će se pripremati uz monitoring i evaluaciju razvojne agencije EDA Banja Luka.