Norveška ambasada – Poziv za dostavljanje prijava za dodjelu donacija u 2015.godini

Norveška_ambasada_BIHNorveška ambasada u Sarajevu objavljuje poziv za podnošenje prijava za dodjelu donacija iz Fonda Ambasade za Bosnu i Hercegovinu.

Pomoć se daje na godišnjoj osnovi. Trajanje projekta ne smije biti duže od 12 mjeseci, a vrijednost ne smije biti veća od 100.000 BAM. Fond ostaje otvoren dok sva raspoloživa sredstva ne budu potrošena. Informacije o zatvaranju Fonda Ambasade za 2015. godinu bit će objavljene na našoj internet stranici.

Prijave moraju biti u skladu sa ukupnim ciljevima i specifikacijama navedenim u daljem tekstu.

U slučaju prijava koje ne ispunjavaju uvjete Fonda Ambasade, Ambasada vas upućuje na druge šeme norveških donacija usmjerene za Zapadni Balkan. Molimo potencijalne podnosioce prijava da se upoznaju sa ovim uputstvima kako bi znali koja prijavna šema je ispravna u zavisnosti od prioritetne oblasti i veličine dotičnog projekta.

Informacije o drugim programima/fondovima možete naći ovdje i ovdje.

1.Prioritetne oblasti

Prioriteti za Fond Ambasade za 2015. godinu jesu aktivnosti kojima se podstiče:

• Mir i pomirenje pomoću kulture i umjetnosti, sporta, zapošljavanja, edukacije ili drugih aktivnosti.
• Demokratizacija, nezavisni mediji i sloboda govora.
• Reforma pravosuđa, uključujući borbu protiv korupcije.
• Reforma sektora sigurnosti i odbrane.
• Ekonomski razvoj i otvaranje novih radnih mjesta.
• Nacionalne manjine, djeca, invalidne osobe, mladi i žene su naročite važne ciljne grupe.
• Čista energija i klimatsko prilagođavanje.

Treba istaći sljedeće:

• Ravnopravnost spolova mora biti uključena u sve projekte i aktivnosti.
• Određeni stepen volonterizma treba uključiti u projektne aktivnosti.
• Nepotizam u procesu zapošljavanja neće se tolerisati.
• Nulta tolerancija za djela korupcije u projektima koje podržava Ambasada.

2. Pravo prijave

Institucije i organizacije iz javnog sektora i civilnog društva imaju pravo prijave. Pojedinci ne mogu podnositi zahtjev.

Generalno, sljedeći troškovi se neće pokrivati iz donacije:

• Finansiranje izvoza, uvoza ili plasiranje na tržište roba ili usluga.
• Tekući troškovi osim inicijalnih troškova u fazi osnivanja obično se neće pokrivati.
• Započinjanje aktivnosti u Norveškoj.
• Razvoj ili testiranje novih tehnologija.
• Transport humanitarne pomoći.

3. Podnošenje prijava i proces selekcije

Podnosioci prijava moraju popuniti formular za pomoć projektima koji se može naći ovdje

Ostali obavezni dokumenti su:

• Budžet – Koristite formular za budžet sa detaljnijim instrukcijama koji se može naći ovdje
• Instrukcije za plaćanje – Ime podnosioca prijave (organizacije), adresa podnosioca prijave, kontakt detalji (telefon, email), ime, funkcija i potpis ovlaštene osobe (pravnog zastupnika), ime banke u kojoj podnosilac prijave ima otvoren račun, broj računa.
Ambasada prednost daje kratkim i konciznim prijavama. Ukupan broj strana koje se podnose ne smije biti veći od 5. Prijave treba slati elektronski putem emaila na projects.sarajevo@mfa.no.

Iz Fonda Ambasade obično se daje pomoć projektima koji traju najviše godinu dana i ne prelaze 100.000 KM.

Ako je prijava odobrena, priprema se Ugovor u dva primjerka. Oba primjerka Ugovora potpisuje osoba ovlaštena da zastupa primaoca donacije. Jedan primjerak zadržava primalac donacije, a drugi se šalje u Ambasadu.

Postoji mogućnost da Ambasada Kraljevine Norveške u Sarajevu isplati dogovoreni iznos u KM u dvije rate ako se aktivnosti protežu na period od 12 mjeseci.

Podnosilac prijave je obavezan da odmah obavijesti Ambasadu ako dođe do većih promjena u dogovorenom planu rada tokom izvođenja projekta. Svaku značajniju promjenu Ambasada mora odobriti unaprijed.

Moguće je da predstavnici Ambasade posjete projekt tokom realizacije ili po završetku projekta.

Od primalaca sredstava se očekuje da učestvuju na godišnjem sastanku u organizaciji Ambasade. Eventualni troškovi vezani za ovo učešće trebaju biti uključeni u projektni budžet.

Norveška ambasada također želi obavijestiti podnosioce prijava da broj prijava za dodjelu donacije uveliko prevazilazi budžet Fonda Ambasade

4. Podnošenje izvještaja

Po okončanju aktivnosti, neiskorištena sredstva koja prelaze iznos od 250 KM vraćaju se na račun Ambasade Kraljevine Norveške.

Čim je projekt realiziran, a najkasnije 3 mjeseca nakon završetka aktivnosti, mora se podnijeti izvještaj Ambasadi Kraljevine Norveške, na adresu: Ferhadija 20, 71 000 Sarajevo ili putem emaila na projects.sarajevo@mfa.no.

Izvještaj mora sadržavati i narativni i finansijski dio. Formular izvještaja se nalazi ovdje
Podnosioci prijava koji ne budu slijedili ova pravila neće imati pravo na sredstva iduće godine.

Narativni izvještaj

Narativni izvještaj mora imati sljedeće elemente:

• Kratak rezime (projekt je proveden po planu i postignuti su planirani rezultati).
• Kratak opis aktivnosti.
• Opis postignutih rezultata (kvantitativnih i kvalitativnih), uključujući i izazove prilikom provođenja.
• Komentare o eventualnim odstupanjima od projektne dokumentacije (u sadržaju aktivnosti, vremenu, budžetu ili rezultatima).
• Komentare o eventualnom širem uticaju i naučenim lekcijama.
• Izvještaj se treba odnositi na opće i pojedinačne ciljeve navedene u odobrenoj prijavi.

U narativni izvještaj treba uključiti reference o različitim vrstama dodatnog materijala kojim se potvrđuje da su se aktivnosti održale (isječke iz štampe, program događaja, publikacije, avionske karte, fotografije, liste učesnika, itd.)

Finansijski izvještaj

U finansijskom izvještaju treba navesti sredstva potrošena na osnovu budžeta u prvobitnoj prijavi.

Kopije računa kojima se dokazuje potrošnja sredstava treba priložiti. Svaki račun treba biti numerisan i mora odgovarati trošku na koji se odnosi iz finansijskog izvještaja. Na zahtjev potrebno je pokazati Ambasadi originalne račune.

Ako postoje ozbiljna odstupanja od Ugovora, budžeta ili postignutih rezultata, izvještaj neće biti odobren. Može se tražiti povrat isplaćenog iznosa, djelimično ili u potpunosti.

Ostale informacije:

Prijave treba napisati na bosanskom, srpskom, hrvatskom ili engleskom jeziku.

Ukupan broj strana ne smije biti veći od 10 – formular za prijavu je ograničen na 5 strana, a dodatak ne smije biti veći od 5 strana.

Samo prijave primljene na email adresu navedenu u daljem tekstu bit će uzete u razmatranje.

Prijave koje ne ispune gore navedene uvjete – ili druge uvjete navedene na ovoj internet stranici – neće biti uzete u razmatranje.

Za sva pitanja u vezi sa Fondom Ambasade, kontaktirajte Ambasadu na: projects.sarajevo@mfa.no

word_logoNorwegian_Embassy_Application_Form

word_logoExample of Budget

word_logoS82Finalreport_Smallscalegrants

– See more at:

http://www.mreza-mira.net/14982-norveska-ambasada-fond-za-jacanje-civilnog-drustva-2015/#sthash.zPg9L9Ym.dpuf

Програм финансирања науке и технолошког развоја Хоризонт 2020 (Horizon 2020).

Хоризонт 2020 је Оквирни програм Европске уније за истраживање и иновације. Њему претходи Седми оквирни програм, а он покрива период 2014–2020. Хоризонт 2020 подржава истраживачке и иновативне пројекте и програме иновационог истраживања, стратешког и примењеног истраживања, демонстративних пројеката и активности блиске тржишту.

Хоризонт 2020 је финансијски алат који уводи Иновациону унију (Innovation Union), европску иницијативу, којој је циљ осигуравање европске глобалне конкурентности. Укупни буџет Хоризонта 2020 је 70,2 милијарде евра за период 2014–2020.

horizon2020_0-600x336

Хоризонт 2020 чине три главне теме, или како их Комисија назива три „стуба“:

1. Изврсност у науци (Excellence in Science) – финансирање најзанимљивијих научних истраживања путем јавног конкурса, које ће се вршити кроз четири програма: а) Европски истраживачки савет (European Research Council); б) истраживачке инфраструктуре; в) нове и будуће инфраструктуре; и г) кроз истраживачке грантове Програма „Марије Кири“.
2. Вођство у индустрији (Industrial Leadership) – ово укључује програм за подршку иновативних малих и средњих предузећа; финансијских инструмената, као и дугова и власничких објеката у порцесу иновација, као и програм за подстицање развоја и индустријских технологија.
3. Друштвени изазови (Social Challenges) – означавају подршку истраживањима у областима као што су здравство, клима, храна, сигурност, саобраћај и енергетика.

Како обезбедити новац?

Иако план седмогодишњег буџета ЕУ за 2014-2020, Multiannual Financial Framework (MFF), још није окончан, процењује се да ће Horizon 2020 (који укључује и Euratom, нуклеарни истраживачки програм) добити 70,2 милијарде евра. Одређени проценат буџета је додељен сваком програму, а о коначном износу ће одлучити MFF.
Euratom ће добити око 2101 милијарду евра.
Европски институт за иновације и технологију ће добити око 2,5 милијарди евра како би финансирао постојеће „Заједнице знања и иновација“ (Knowledge and Innovation Communities, KICs) и формирање пет нових. Две, које ће радити на програмима „Здрав живот“ (Healthy Living) и „Сирови материјали “ (Raw Materials), започеће са радом 2014, две које ће се бавити „Храном и производњом“ (Food and Manufacturing) почеће са радом 2016, а последња међу њима, са темом „Урбане мобилности“ (Urban Mobility), почиње 2018. године.

Шта се променило у односу на FP7?

Хоризонт 2020 обједињује три претходно одвојене иницијативе – Оквирни програм 7 (FP7), новине у вези са програмом „Конкурентност и иновације“ (CIP) и доприносе Европске уније Европском институту за иновације и технологију (EIT).
Хоризонт 2020 има за циљ да се, у односу на FP7, интензивније фокусира на иновације и активности блиске тржишту. Европски истраживачки савет ће добити више средстава, а такође ће се више пажње посветити подручјима са мање развијеним научним инфраструктурама и малим и средњим предузећима. Планирано је и да се прошири њихово учешће.
Највећи део буџета Хоризонта 2020, скоро четрдесет одсто, одлази на истраживање такозваних Великих изазова (Grand Challenges), који укључују здравство и климатске промене. Постоји обећање да ће поједностављена структура програма, један сет правила, и поједностављен модел накнада окончати бирократију која је у прошлости одвраћала индустрију од учешћа у претходним програмима за истраживање и развој Европске уније.
Отворен приступ ће бити обавезан за све објављене радове које финансира Хоризонт 2020. Из ЕУ наводе да је то део њиховог напора да промовишу размену и сарадњу међу научницима, како би се избегло дуплирање и како би се генерисао већи повраћај јавних инвестиција.

Шта подразумева први „стуб“ програма Хоризонт 2020 – Изврсност у науци?

Грантови Европског истраживачког савета (ERC) финансираће истраживаче у пет различитих фаза њихове каријере: почетној – грантови за перспективне вође истраживања; консолидованој – грантови за оне који су доказали свој потенцијал; напредној – грантови за пројекте високог ризика, односно пионирске пројекте; фази синергије – грантови који подржавају тимове од 2 до 4 истраживача; и фази доказивања– грантови за доказивање потенцијала комерцијализације.
Нове и будуће технологије (FET) ће финансирати заједничкa истраживања високоризичних пројеката који имају потенцијал да остваре прави технолошки и друштвени утицај. Постоје три врсте пројеката: FET Open – у којима ће се истраживачи надметати за средства; FET Proactive – који ће оглашавати позиве на одређене теме и промовисати стварање мултидисциплинарних истраживачких заједница, и FET Flagship – двa десетогодишња истраживачка пројекта са темом Graphene and the Human Brain, објављена у јануару 2013. Оба ће добити по милијарду евра, сваки за обављање истраживања великих размера у овим напредним научним областима.
Истраживање под именом „Инфраструктуре“ има за циљ да свим истраживачима светске класе у Европи обезбеди приступ истраживачким инфраструктурама, укључујући и е-инфраструктуре. Циљ је такође да се подстакне иновациони потенцијал истраживачких инфраструктура, као и да се промовише већа сарадња унутар Европе и на међународном плану.
Истраживачки програм „Марија Склодовска Кири“ нуди могућности за развој каријере у академским и неакадемским секторима кроз четири категорије: бесповратну иницијалну обуку, доживотну обуку и развој каријере, индустријску обуку, попут индустријско-академског прераспоређивања и индустријских доктората, и коришћење стипендија, које ће студентима омогућити да се школују у иностранству.

Који ће то специфични елементи програма Хоризонт 2020 промовисати иновације?

Програм „Могућности и индустријске технологије“, који чини други „стуб“, осмишњен је да подстакне иновације у постојећим и новим секторима. Ово укључује информације и комуникационе технологије, нанотехнологије, напредне материјале, биотехнологију, напредну производњу и прераду и простор.
Финансијски инструменти наведени под другим „стубом“ имају за циљ да побољшају доступност финансирања за иновативна предузећа. Кредити и гаранције за ризичне пројекте ће бити доступни преко кредита Европске инвестиционе банке и Европског инвестиционог фонда, и кроз улагање капитала у раним фазама, а раст ће бити подржан кроз капиталне објекте.
Постојаће и Fast Track to Innovation схема, са стално отвореним позивима, за које је прописано да за најдуже шест месеци одобре средства. Ова схема ће бити отворена за све учеснике, али је циљ да привуче мале конзорцијуме са такозваним close to market пројектима и малим буџетима. Циљ је да се убрзају комерцијализација и ширење иновација, време неопходно да настала идеја дође до тржишта и значајно повећања број средњих и малих предузећа, као и кандидата из јавног и непрофитног сектора истраживања, који се први пут пријављују за учешће у Хоризонту 2020. Предлози ће моћи да се поднесу у било које време, и постојаће три датума сваке године када ће ти пројекти бити оцењивани. Пројекти се могу односити на било које области технологије у оквиру другог „стуба“, или Друштвених изазова у оквиру трећег „стуба“. Нова схема ће бити тестирана током 2015, са пресеком 2017, када ће се одлучити да ли установљени ниво треба да се подигне или прошири.

Шта Хоризонт 2020 нуди малим и средњим предузећима?

Мала и средња предузећа би требало да приме најмање двадесет одсто од комбинованог буџета „Вођства у индустрији“ из другог „стуба“, и „Друштвених изазова“ из трећег „стуба“.
Стуб 2 – „Вођство у индустрији“ – посвећен је иновацијама малих и средњих предузећа.Иницијатива ће покренути отворене позиве подељене у три фазе: а) концепт и процену изводљивости;б) демонстрација, тржишна репликацију, и R&D; и в) комерцијализација.
Ваучери за иновације ће бити на располагању за финансирање истраживања и иновационих активности у оквиру друге фазе, како би се промовисало покретање и унапређивање истраживачких и иновативних активности у оквиру постојећих малих и средњих предузећа.
Овај програм ће имати свој буџет и менаџмент, који ће добити седам одсто буџета из „Вођства у индустрији“ и „Друштвених изазова“, а укупно ће износити око 2,7 милијарди евра.
Поједностављен скуп правила за Хоризонт 2020, са краћим процедурама, има за циљ да повећа број малих и средњих предузећа која ће учествовати у пројектима.

Којим друштвеним изазовима ће се бавити Хоризонт 2020?

Стуб 3 је подељен у седам група:

1. Здравље – укључује обољења младих и старијих лица; неуродегенеративне, мишићно-скелетне и хроничне болести; миленијумске циљеве развоја, старења и благостање; персонализовану медицину;
2. Храна – укључује и биопривреду; истраживања у шумарству и поморска истраживања;
3. Енергија – фокусира се на гас, енергетску безбедност, паметне мреже; складиштење енергије; резервне технологије; коришћење угљеника;
4. Транспорт – укључује мобилност и логистику;
5. Клима – укључује менаџмент воде, биодиверзитет, сировине, екоиновације;
6. Друштва – укључује демографију; друштвене и хуманистичке науке и иновације, културно наслеђе и европски идентитет;
7. Безбедност – нова област истраживања која ће обухватити борбу против криминала; илегалну трговину и тероризам, заштиту критичне инфраструктуре; управљање границама, отпорност на кризу и катастрофу; приватност на интернету; спољну политику ЕУ; спречавање конфликата; и изградњу мира.
Научни панели ће бити подешени тако да могу да дефинишу приоритете истраживања и иновација у изазовима и да подстакну широка научна учешћа ЕУ. Први панели ће бити одржани на тему здравља.

А шта са накнадним стопама?

Универзитети и истраживачке и технолошке организације ће добити сто одсто оправданих трошкова за све пројекте, као и паушалних двадесет пет одсто за покривање индиректних трошкова.
Учесници из области индустрије и малих и средњих предузећа ће добити сто одсто накнаде за прихватљиве трошкове R&D активности и двадесет пет процената њихових индиректних трошкова, али само седамдесет одсто директних трошкова за close to market или суфинансиране активности, плус двадесет пет одсто за индиректне трошкове.
Савет је увео бонус систем који омогућава да додатни трошкови буду покривени као прихватљиви директни трошкови за суме до 8000 евра годишње по особи, за оне који раде пуно радно време на пројекту. Ово ће бити ограничено за јавне институције као што су универзитети и истраживачки центри.

Шта је са истраживачким организацијама са великим инфраструктурама?

Универзитети чије је објекте скупо одржавати, као и велике истраживачке организације, током преговора су се снажно успротивили овом пропорционалном систему, јер на тај начин не би покрили своје трошкове. У покушају да реши овај проблем, Комисија је објавила смернице о томе како да овакве велике инфраструктуре неке индиректне трошкове претворе у директне. Ова упутства биће достављена у облику званичног обавештења Комисије.

Како се могу превазићи разлике које на пољу истраживања и иновација постоје између држава чланица?

Хоризонт 2020 уводи нову тачку у буџету: „Учешће за проширење“, за коју ће бити издвојено 1,06 одсто укупног финансирања. Ово укључује нове активности, као што су тимски рад и братимљење истраживачких институција у мање развијеним регионима са добро уходаним колегама, као и успостављање места руководиоца за истраживања у Европи, који би требало да привуче водеће научнике у мање развијене институције.
Истраживачки програм „Марија Склодовска Кири“ нуди повратне грантове како би научнике који су у иностранству привукао у неразвијене регионе.
Ове мере ће допринети већој синергији програма Хоризонт 2020 са другим финансијским токовима, нарочито структуралног фонда и Европског фонда за развој. Хоризонт 2020 ће бити доведен у везу са специјализацијама и инвестицијама у оквиру Структуралног фонда. Поједини регионални фондови ће бити намењени за истраживање и развој, и биће могуће прибавити новац из оба извора. Структурални фонд може се користити како би се обезбедила опрема, за развој људских ресурса, мале грантове, и додатно финансирање ERC-а, Програма „Марија Склодовска Кири“ или других заједничких пројеката.
Структурaлни фонд такође може да олакша пут производа ка тржишту, тако што ће, на пример, финансирати или суфинансирати развој истраживачких пројеката након програма Хоризонт 2020.

Које су новине у истраживању енергије?

Буџет за Социјални изазов бр. три – који покрива све аспекте енергије, сем нуклеарне – износи 7,7 одсто од укупног буџета Хоризонта 2020, или 5,2 милијарде евра. Од тога је 85 одсто намењено за обновљиве изворе енергије, енергетску ефикасност, паметне мреже и складиштење, са око 787 милиона евра намењених за подстицај преузимању тржишта – што би требало да замени Европски програм интелигентне енергије.
Преосталих петнаест одсто енергетског буџета ће бити потрошено на истраживање технологија производње фосилних горива, укључујући снимање и складиштење угља.

Шта ће се десити са FP7 програмом „Наука у друштву“ (Science in Society)?

„Наука у друштву“ ће бити преименована у „Наука у друштву и за друштво“, са 0,6 одсто укупног буџета. Циљ овог програма биће да каријеру у науци учини атрактивнијом, бавиће се питањима родне равноправности, научног образовања и доступношћу и коришћењем резултата истраживања.

Да ли ће бити обавезно да подаци истраживања буду доступни јавности?

Отворен приступ подацима је обавезан за све публикације које су резултат истраживања финансираног од стране ЕУ, а трошкови издавања водиће се као оправдани трошкови. Обе верзије отвореног приступа, и „Зелена“ и „Златна“, биће прихваћене: „Зелени“ приступ подразумева архивирање објављених чланака на мрежи, често уз период ембарга. „Златна“ верзија отвореног приступа значи да су вам дате информације одмах доступне за објављивање.
Отворен приступ подацима ће свакако бити охрабриван, али такође није обавезан, због питања интелектуалне својине и комерцијализације.
Хоризонт 2020 садржи нови чланак о „правима приступа за земље чланице“, који им омогућује приступ резултатима истраживања под одређеним условима, посебно у области истраживања безбедности.

Када ће бити пресечена црвена трака за Хоризонт 2020?

Време потребно да се пројекат одобри биће скраћено на осам месеци, од просечних годину дана прописаних у оквиру FP7. Новом финансијском уредбом одређен је рок од девет месеци, али су се преговарачи сложили да он буде скраћен за Хоризонт 2020, где би Комисија већ у првих пет месеци требало да обавести подносиоце захтева да ли је њихов пројекат одобрен, а у наредна три месеца и да потпише уговор о донацији. Прописани рокови се могу прекорачити у случају ERC-а, сложенијих пројектата или тамо где је учесницима потребно више времена за преговоре.
Mодел надокнаде трошкова је такође поједностављен, пошто опција потпуне накнаде трошкова неће постојати у случају програма Хоризонт 2020, а покриће од двадесет пет одсто намењено је за индиректне трошкове.

Како су у оквиру овог програма решена етичка питања?

Када је реч о етици у истраживању ембрионских матичних ћелија, на пример, правила остају иста као и у случају FP7 пројеката. Правила о областима истраживања која се не могу финансирати остатају непромењена, а уводи се принцип да се средства за истраживачке активности у земљи у којој су такве активности забрањене не одобравају. Сва истраживања морају бити у складу са етичким принципима и релевантним националним, међународним законодавством, као и законима Европске уније, укључујући Повељу о основним правима Европске уније и Европску конвенцију о људским правима. Мишљења Европске групе за етику у науци и новим технологијама ће се узети у обзир.

Текст: Џоана О’Деа
Извор: Science/Buisness
Превод: Тијана Поповић, Ивана Смоловић

• Horizon2020 web site
http://ec.europa.eu/programmes/horizon2020

Javni poziv za učešće u sanaciji i obnovi komercijalne poljoprivredne proizvodnje kroz EU Program za oporavak od poplava

cq5dam.web.540.390EU Program za oporavak od poplava će kroz programsku komponentu Ekonomski oporavak dodijeliti bespovratnu pomoć fizičkim osobama koja su pretrpila materijalnu štetu od poplava u maju 2014. godine sa ciljem oporavka njihove ekonomske situacije u odabranim jedinicama lokalne samouprave (Maglaj, Odžak, Domaljevac-Šamac, Orašje, Tuzla, Sanski Most, Živinice, Zenica, Srebrenik, Lukavac, Žepče, Bijeljina, Šamac, Doboj, Prijedor, Banja Luka, Modriča, Laktaši, Srbac, Šekovići, Vukosavlje, Čelinac, Brčko).

Svaki korisnik će dobiti sljedeći paket za pokretanje poljoprivredne proizvodnje:

1. Plastenik od 200m2 sa sistemom za navodnjavanje, sadni materijal za proizvodnju povrća u plasteniku, te paket prihrane i zaštite.

2. Paket za proizvodnju jagodičastog voća (jagoda-industrijska i/ili konzumna) na 0,1ha što uključuje sadni materija, prihranu i zaštitu, sistem za navodnjavanje i foliju za proizvodnju.

3. Paket za proizvodnju povrća (kornišon i/ili paprika zavisno od područja) na 0,1ha što uključuje sadni materijal, paket prihrane i zaštite, sisteme za navodnjavanje i foliju za proizvodnju paprike.

Od podnosioca/podnositeljice se očekuje da osigura između 2,500 m2 i 3,000 m2 zemljišta na kojem će se pokrenuti ova proizvodnja, zatim stabilan izvor vode, pripremu zemljišta za sadnju, te da se pridržavaju stručnih uputa i ugovornih odredbi. U slučaju proizvodnje kornišona, podnosilac/podnositeljica će biti dužan/a da osigura stubove i mrežu/žicu.

Tokom čitavog procesa i trajanja Projekta biće obezbijeđena stručna i tehnička pomoć i edukacija podnosioca/podnositeljice u skladu sa dobrim poljoprivrednim praksama.

Odabrani podnosilac/podnositeljica će potpisati ugovor sa UNDP-om gdje će biti definisana prava i obaveze po pitanju bespovratne pomoći.

Pravo učešća imaju sva fizička lica koja ispunjavaju opšte i dodatne kriterije i koja su spremna da obezbijede gore tražene stavke.

Fizička lica koja ispunjavaju uslove se pozivaju da dostave prijave, uključujući i svu potrebnu prateću dokumentaciju, najkasnije do 06.04.2015. godine do 15:00 sati. Sve prijave slati na registry.ba@undp.org ili direktno u jedan od UNDP ureda:

a. Sarajevo: Zmaja od Bosne bb (UN House)
b. Doboj: Cara Dušana bb
c. Banja Luka: Trg Republike Srpske 1/C1
d. Tuzla: Mije Keroševića 20 (zgrada RTV Tuzla)
e. Brčko: Bulevar Mira 1 (zgrada vlade Brčko Distrikta)

Prijave koje se dostavljaju direktno moraju biti predane u zatvorenoj koverti naslovljene na „EU Program za oporavak od poplava – javni poziv za komercijalne poljoprivredne proizvođače“.

Za sve dodatne informacije i pojašnjenja tokom perioda podnošenja prijava, podnosioci zahtjeva mogu direktno uputiti pitanja, upite i zahtjeve u pisanoj formi, na broj faksa +387 33 552 330 ili e-mail registry.ba@undp.org.

Smjernice za podnošenje prijave i prijavni obrazac

word_logoEU Recovery Application Guidelines and Application Form Commercial Agri Final

Veza:http://www.ba.undp.org/content/bosnia_and_herzegovina/bs/home/presscenter/vijesti/2015/03/20/javni-poziv-za-u-e-e-u-sanaciji-i-obnovi-komercijalne-poljoprivredne-proizvodnje-kroz-eu-program-za-oporavak-od-poplava/

Njemačka inicijativa za pronalaženje dobavljača u državama Zapadnog Balkana

Pod pokroviteljstvom Ministarstva za ekonomiju i energetiku SR Njemačke (BMWi), a u okviru zajedničke organizacije Predstavništva njemačke privrede u BiH i ostalih regionalnih komornih ogranaka njemačke privrede (AHK), kao i njemačkog Udruženja za upravljanje materijalima, uvoz i logistiku (BME e.V), upućen je poziv bosanskohercegovačkim firmama da budu dio B2B projekta: „Njemačka inicijativa za pronalaženje dobavljača u državama Zapadnog Balkana“.

Profil_Njemačkih_firmi

Cilj ove inicijative je da se spoje njemački kupci sa odabranim dobavljačima sa Zapadnog Balkana. U okviru jednodnevnog događaja, koji će biti održan 09.06.2015. u Minhenu, zainteresovane njemačke firme će voditi direktne B2B-matchmaking razgovore sa predstavnicima kompanija iz zemalja Zapadnog Balkana.

Inicijatori projekta na ovaj način žele aktivno doprinijeti povećanju privrednih aktivnosti u regionu, a istovremeno i jačanju evropske ideje. „Funkcionalna tržišta dobavljača, pouzdane mreže isporučilaca, te efikasni lanci snabdijevanja su od ključnog značaja za smanjenje visokog vanjskotrgovinskog deficita u zemljama regiona“, rekao je šef ureda Predstavništva njemačke privrede u BiH Alexander Märdian. On je mišljenja da balkansko tržište dobavljača već danas pruža veliki potencijal za kupce iz Njemačke te da bi te poslovne prilike ubuduće trebalo bolje iskoristiti.

Za potencijalno učešće u ovom projektu u prvoj fazi je potrebno da na engleskom (opcionalno njemačkom) jeziku popunite obrazac koji se nalazi ispod teksta, te da nam isti dostavite do 31.03.2015. na info(at)ahk.ba. U drugoj fazi, njemačke firme će razmotriti pristigle prijave te će izvršiti selekciju odgovarajućih firmi iz BiH i regiona, koje će biti pozvane da učestvuju na konferenciji u Minhenu. Službeni jezik ovog B2B-događaja je engleski (opcionalno njemački) jezik.

Detaljni profili njemačkih firmi sa opisima djelatnosti i zahtjevima koji su upućeni potencijalnim partnerima iz BiH i regiona dostupni su pod ovim linkom. Firme iz BiH koje budu učestvovale na ovom događaju same snose svoje troškove prevoza i smještaja.

ex_ikonaRFI_Supplier – Obrazac

pdf-ikonaShort_Profile_German_Purchasing_Companies – Kratki profili njemačkih firmi

VEZA:http://bosnien.ahk.de/bs/news/news-pojedinacno/artikel/njemacka-inicijativa-za-pronalazenje-dobavljaca-u-drzavama-zapadnog-balkana/?cHash=95f34356f2420c756607eace1d07e0e2

Analiza lokalnih politika u svrhu razvoja lokane privrede.

image (3)U okviru implementacije projekta “Regionalni rast kroz ekonomski i ruralni razvoj – ReGERD”, Agencija za saradnju, edukaciju i razvoj ACED Banja Luka organizovala je 12.3. u prostorijama Opštinske uprave opštine Srbac sastanak sa predstavnicima Odjeljenja za privredu, Agencije za razvoj MSP opštine Srbac – APIS, i privrednim subjektima sa područja opštine Srbac.

Tokom dvosatnog sastanka, pomoću instrumenta metodologije pod nazivom “Lokalizacija Akta o malom biznisu”, predstavnici preduzeća “EDA” d.o.o. izvršili su kraću prezentaciju pomenutog Akta uz aktivnu diskusiju prisutnih.

image (2)Nakon predstavljanja Akta o malom biznisu, izvršena je samoprocjena lokalnih politika, gdje su identifikovane određene poteškoće koje predstavljaju prepreke za rast i razvoj lokalne privrede Opštine Srbac. U raspravi su učešće uzeli predstavnici firmi “Ninka”, “Tat-Com”, “Plastex”, Zadruga “Srbac” i “Javor Stil”.

ACED će u narednom periodu u saradnji sa Opštinom Srbac raditi na otklanjanju ovih prepreka i poboljšanju uslova za kreiranje povoljnog poslovnog ambijenta za mala i srednja preduzeća sa područja Opštine Srbac.

imageProjekat ReGERD je finansiran od strane Evropske komisije kroz program Lokalnog ekonomskog razvoja u Bosni i Hercegovini. Implementira se od strane ACED-a kao vodećeg partnera, u saradnji sa Lokalnom akcionom grupom (LAG) SAVUS, opštinama Srbac, Gradiška, Kozarska Dubica i Laktaši, Razvojnom agencijom opštine Kozarka Dubica te Univerzitetsko-preduzetničkim centrom Univerziteta u Banjoj Luci.

Ukupna vrijednost ReGERD projekta je 1.168.878 KM, od čega je 84% sredstava obezbijeđeno od Evropske komisije, a preostalih 16% od ACED-a i ostalih partnera na projektu.

Ослушкивати глас привреде за још повољнији пословни амбијент

sh_rarsРепубличка агенција за развој малих и средњих предузећа провела је крајем прошле године пилот истраживање о стању, проблемима и потребама малих и средњих предузећа у Републици Српској. Циљ истраживања био је да се добије адекватна аналитичка основа за израду стратешких докумената развоја сектора малих и средњих предузећа који треба да унаприједе укупно пословно окружење у Републици Српској, а у коначници да допринесу и развоју предузетништва.

Истраживање је указало на oпште карактеристике МСП, профил предузетника, њихове проблеме у пословању, техничко-технолошке, финансијске и тржишне аспекте пословања, људске ресурсе и потребе за нефинансијским услугама.

Циљна група узорака за анкетирање била су економски активна привредна друштва и предузетници (у систему ПДВ) из прерађивачке индустрије, који запошљавају три и више радника и који су предали финансијски извјештај за 2013. годину. Анкетирање је вршено уз помоћ стандардизованих упитника који су послани електронским путем.

Анкета је показала да највећи проценат обухваћених предузећа и предузетника (47,83%) запошљавају од 10-49 радника и спада у групу малих предузећа, слиједе микро предузећа (28,26%), средња (21,74%) и велика (2,17%). Најчешћи облик организовања је друштво са ограниченом одговорношћу (82,61%), предузетници чине 13,04 процената анкетираних, a акционарска друштва 4,35 одсто. Власници највећег броја предузећа су старости између 46-55 година (41,30 одсто), око 26 одсто су старости од 36-45 година, а 23,91 одсто је старости преко 55 година. Жене су у знатно мањем проценту власнице МСП у поређењу са мушкарцима, што је у рангу са слабо развијеним земљама и испод просјека који је у високо развијеним земљама. Жене су углавном власнице предузетничких радњи које се баве услужним дјелатностима.

Тржиште продаје је у највећем проценту локално (80,43%), на тржиште ЕУ извози 45,65 одсто предузећа, на регионалном тржишту присутно је њих 30,43 одсто, а на свјетском свега 4,35 одсто што показује да су домаћа предузећа слабо извозно орјентисана. Нешто више од половине има уведене стандарде квалитета, а разлог томе је што увођење стандарда код нас није обавезујуће. Мали проценат анкетираних предузећа (21,74%) има пословни план/стратегију развоја у писаној форми.

Скоро половина испитаника (46,67 одсто) као нарочито изражене проблеме и препреку у пословању наводи наплату потраживања, дужину и трошкове судског процеса у привредном суду, парафискалне намете, доприносе, нелојалну конкуренцију, недостатак грантовских средстава, недостатак тржишта, прописе и правну регулативу итд.

Знатан проценат (43,48%) наводи као изражен проблем недостатак повољних извора финансирања, а истовремено велики проценат њих (69,57%) користи неки од екстерних извора финансирања. Знатан проценат (60,87%) предузетника користило је подстицајна средства Владе Републике Српске и то већином подстицаје при запошља- вању радника.

Што се тиче утицаја директних пореза на пословање, као нарочито изражен проблем предузећа наводе порез на добит (34,78%), затим порез на доходак (31,11%) и порез на имовину (17,39%). За анкетиране привредне субјекте изражен проблем су и комуналне таксе и накнаде.

За нешто више од трећине испитаника нарочито изражен проблем је временска динамика плаћања ПДВ, као и вријеме поврата ПДВ. Истовремено, стопа ПДВ за највећи број испитаника не представља изражен проблем што потврђује да БиХ има најмању стопу ПДВ у окружењу.

Обученост запослених представља дјелимично изражен проблем за 45,65% анкетираних, док је за једну петину испитаника ово изражен проблем, што значи да би требало интензивирати реформу школства у смислу боље усклађености са потребама тржишта радне снаге. Предузећа највише траже квалификовану радну снагу, затим инжењере, стручњаке из области маркетинга, рачуновства, ИТ стручњаке и трговце. Потреба за додатном обуком радника је најизраженија у производном процесу (чак 67,39 одсто анкетираних је навело ову потребу), затим у области истраживања тржишта (36,96%), добијању ЕУ сертификата (26,09%), дизајну и развоју производа (23,91%), управљању људским проце- сима (13,04%) и брендирању (10,87%).

Без обзира на изражене проблеме и потребе, само мањи проценат анкетираних предузетника и предузећа користи консултантске услуге (изузев услуга при увођењу стандарда квалитета и сертификацији – 26,09%), затим правне услуге, услуге рачуноводства, безбједност и заштиту на раду, производно-технолошке операције, ИТ технологије итд.

Анкетирани привредници и предузетници наводе да им је потребна стручно-техничка подршка из области маркетинга, промоције и продаје, увођења нових технологија, истраживања тржишта, дизајна, организације рада, обуке на раду, управљања људским ресурсима, књиговодства, сертификације стандарда квалитета, информационих технологија, затим код израде стратегије развоја пословања, правне услуге и слично.

Највише анкетираних предузећа и предузетника (60,87%) планира да у наредне три године повећа обим пословања, док 30,43% планира да остане на истом нивоу. Само 8,7% њих планира смањити обим пословања. Такође, највећи број планира повећати број запослених радника (54,35%), док 39,13 одсто планира задржати исти број радника, а 6,52 процента смањити број запослених.

Велики проценат анкетираних предузећа и предузетника (60,87%) очекује да ће се приходи у наредне три године повећати, а 10,87% да ће се смањити. Према очекивањима 28,26% анкетираних, приходи ће остати исти. Нешто више од половине планира да пословање преузму млађи чланови породице, док ће друга половина продати предузеће или промијенити дјелатност.

Резултати проведеног истраживања послужиће Агенцији као основа за доношење стратешких и оперативних докумената који треба да допринесу унапређењу сектора малих и средњих предузећа у Републици Српској.