Informacija o broju nezaposlenih i ponudi radne snage u opštini Srbac

Iako formalno Savjet za zapošljavanje nije konstituisan,mnoge aktivnosti iz uloge i zadataka kako Savjeta tako i svakog njenog pojedinačnog člana su u procesu realizacije ili su već u potpunosti i realizovane. Jedna od navedenih aktivnosti je i prikupljanje podataka koje se vrši preko upitnika za definisanje potreba za radnom snagom koji bi trebao da pokaže odnos broja zaposlenih i nezaposlenih, potrebe za radnom snagom u naredne 3 godine, potrebe za povremnim i sezonskim radnicima, kvalifikacionom strukturom radnika koji su potrebni poslodavcima kao i neke druge podatke vezane za mogućnosti zaposlenja, prvenstveno u proizvodnim djelatnostima.

Ovi podaci su prikupljeni i sumirani anketiranjem 47 poslovnih subjekata koji imaju sjedište u opštini Srbac i u velikoj mjeri daju okvirnu sliku gore pomenutih odnosa u sektoru rada i zapošljavanja u opštini Srbac.

Grafikon_radna snaga

Grafikon 1. Odnos između broja zaposlenih radnika u anketiranim preduzećima, ( nisu uključena neka veća preduzeća koja imaju sjedište van opštine ) potreba za radnicima u naredne 3 godine i potreba za povremenim i sezonskim radnicima

Prema evidenciji Zavoda za zapošljavanje – biro Srbac, broj nezaposlenih u opštini Srbac na dan 30.04.2015.godine iznosio je 1.975 od čega su 917 žene a 1.058 muškarci.Kvalifikaciona struktura nezaposlenih lica koji se vode na evidenciji Zavoda je različita, s tim da se najveći broj nezaposlenih vodi pod šifrom :

– radnici bez zanimanja 528
– bravara 75
– automehaničara 72
– konfekcionara 71
– prodavača 179
– kuhara 64
– mašinskih tehničara 65
– ekonomskih tehničara 79
– gimnazijalaca 87

Ovako velika nezaposlenost u našoj opštini zahtjeva preduzimanje konkretnih mjere na svim nivoima i u svim nadležnim institucijama kako bi se unapredio poslovni ambijent, osigurala nova radna mjesta i u krajnjem cilju smanjio broj nezaposlenih.

Jedna od takvih mjera je i raspisivanje javnih poziva poslodavcima i nezaposlenim licima za korištenje sredstava po projektima zapošljavanja. Zavod za zapošljavanje – biro Srbac je učestvovao u nekoliko projekata a rezultati su sledeći:

Projekat podrške zapošljavanju u privredi Republike Srpske

– podnesen 21 zahtjev od strane poslodavaca za sufinansiranje zapošljavanja 75 radnika
– podneseno 10 zahtjeva za sufinansiranje samozapošljavanja

Projekat podrške zapošljavanju lica iznad 45 godina starosti u 2015.godini

– podneseno 11 zahtjeva od strane poslodavaca za sufinansiranje zapošljavanja 13 radnika

Projekat podrške zapošljavanju i samozapošljavanju djece poginulih boraca VRS,ratnih vojnih invalida VRS i nezaposlenih demobilisanih boraca vojske Republike Srpske „Zajedno do posla“

– podneseno 3 zahtjeva od strane poslodavaca za sufinansiranje zapošljavanja 4 radnika

Projekat podrške mrežama socijalne sigurnosti i zapošljavanju (SSNESP)

– podnesen 1 zahtjev od strane poslodavaca za sufinansiranje zapošljavanja 1 radnika

Projekat podrške zapošljavanju Roma u Republici Srpskoj u 2015.godine

– podnesen 1 zahtjev od strane poslodavaca za sufinansiranje zapošljavanja 1 radnika

pdf-ikonaPregled nezaposlenih lica po dužini čekanja na zaposlenje i stepenu stručnog obrazovanja

Advertisements

Rezultati anketiranja učenika završnih razreda JU SCŠ „Petar Kočić“ Srbac

U okviru pripremnih aktivnosti i zadataka koje se provode u cilju formiranja Savjeta za zapošljavanje opštine Srbac je, između ostalog, i anketiranje učenika završnih razreda JU SCŠ „Petar Kočić“Srbac.Ova aktivnost je dogovorena na radionici pod nazivom „Osnivanje Savjeta i definisanje ponude radne snage“ koja je održana u prostorijama opštine.Radionicu je pripremila i organizovala razvojna agencija PREDA Prijedor a prisustvovali su joj predstavnici Biroa za zapošljavanje Srbac, JU SCŠ „Petar Kočić“Srbac,Odjeljenja za privredu i društvene djelatnosti opštine Srbac i Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća Srbac.

Cilj ankete je prikupljanje i obrada podataka o procjeni tržišta radne snage na lokalnom nivou, zatim željama i mogućnostima zapošljavanja,nastavka školovanja u zemlji i inostranstvu, pokretanje vlastitog biznisa i druga slična pitanja koja se odnose na planove učenika završnih razreda srednjih škola u Srpcu, a u okviru su anketnog istraživanja.Od ukupnog broja učenika završnih razreda srednjih šlola (163), anketirano je njih 150 ili 92,02%.

Dogovoreni zadatak anketnog istraživanja i prezentacije obrađenih podataka je realizovan u organizaciji JU SCŠ „Petar Kočić“ i agencije APIS. Rezultati ankete su sledeći:

1.

Anketni upitnik_1

2.

Anketni upitnik_2

3.

Anketni upitnik_3

ex_ikonaAnketni upitnik – JU CSŠ ‘Petar Kočić’ Srbac

Ослушкивати глас привреде за још повољнији пословни амбијент

sh_rarsРепубличка агенција за развој малих и средњих предузећа провела је крајем прошле године пилот истраживање о стању, проблемима и потребама малих и средњих предузећа у Републици Српској. Циљ истраживања био је да се добије адекватна аналитичка основа за израду стратешких докумената развоја сектора малих и средњих предузећа који треба да унаприједе укупно пословно окружење у Републици Српској, а у коначници да допринесу и развоју предузетништва.

Истраживање је указало на oпште карактеристике МСП, профил предузетника, њихове проблеме у пословању, техничко-технолошке, финансијске и тржишне аспекте пословања, људске ресурсе и потребе за нефинансијским услугама.

Циљна група узорака за анкетирање била су економски активна привредна друштва и предузетници (у систему ПДВ) из прерађивачке индустрије, који запошљавају три и више радника и који су предали финансијски извјештај за 2013. годину. Анкетирање је вршено уз помоћ стандардизованих упитника који су послани електронским путем.

Анкета је показала да највећи проценат обухваћених предузећа и предузетника (47,83%) запошљавају од 10-49 радника и спада у групу малих предузећа, слиједе микро предузећа (28,26%), средња (21,74%) и велика (2,17%). Најчешћи облик организовања је друштво са ограниченом одговорношћу (82,61%), предузетници чине 13,04 процената анкетираних, a акционарска друштва 4,35 одсто. Власници највећег броја предузећа су старости између 46-55 година (41,30 одсто), око 26 одсто су старости од 36-45 година, а 23,91 одсто је старости преко 55 година. Жене су у знатно мањем проценту власнице МСП у поређењу са мушкарцима, што је у рангу са слабо развијеним земљама и испод просјека који је у високо развијеним земљама. Жене су углавном власнице предузетничких радњи које се баве услужним дјелатностима.

Тржиште продаје је у највећем проценту локално (80,43%), на тржиште ЕУ извози 45,65 одсто предузећа, на регионалном тржишту присутно је њих 30,43 одсто, а на свјетском свега 4,35 одсто што показује да су домаћа предузећа слабо извозно орјентисана. Нешто више од половине има уведене стандарде квалитета, а разлог томе је што увођење стандарда код нас није обавезујуће. Мали проценат анкетираних предузећа (21,74%) има пословни план/стратегију развоја у писаној форми.

Скоро половина испитаника (46,67 одсто) као нарочито изражене проблеме и препреку у пословању наводи наплату потраживања, дужину и трошкове судског процеса у привредном суду, парафискалне намете, доприносе, нелојалну конкуренцију, недостатак грантовских средстава, недостатак тржишта, прописе и правну регулативу итд.

Знатан проценат (43,48%) наводи као изражен проблем недостатак повољних извора финансирања, а истовремено велики проценат њих (69,57%) користи неки од екстерних извора финансирања. Знатан проценат (60,87%) предузетника користило је подстицајна средства Владе Републике Српске и то већином подстицаје при запошља- вању радника.

Што се тиче утицаја директних пореза на пословање, као нарочито изражен проблем предузећа наводе порез на добит (34,78%), затим порез на доходак (31,11%) и порез на имовину (17,39%). За анкетиране привредне субјекте изражен проблем су и комуналне таксе и накнаде.

За нешто више од трећине испитаника нарочито изражен проблем је временска динамика плаћања ПДВ, као и вријеме поврата ПДВ. Истовремено, стопа ПДВ за највећи број испитаника не представља изражен проблем што потврђује да БиХ има најмању стопу ПДВ у окружењу.

Обученост запослених представља дјелимично изражен проблем за 45,65% анкетираних, док је за једну петину испитаника ово изражен проблем, што значи да би требало интензивирати реформу школства у смислу боље усклађености са потребама тржишта радне снаге. Предузећа највише траже квалификовану радну снагу, затим инжењере, стручњаке из области маркетинга, рачуновства, ИТ стручњаке и трговце. Потреба за додатном обуком радника је најизраженија у производном процесу (чак 67,39 одсто анкетираних је навело ову потребу), затим у области истраживања тржишта (36,96%), добијању ЕУ сертификата (26,09%), дизајну и развоју производа (23,91%), управљању људским проце- сима (13,04%) и брендирању (10,87%).

Без обзира на изражене проблеме и потребе, само мањи проценат анкетираних предузетника и предузећа користи консултантске услуге (изузев услуга при увођењу стандарда квалитета и сертификацији – 26,09%), затим правне услуге, услуге рачуноводства, безбједност и заштиту на раду, производно-технолошке операције, ИТ технологије итд.

Анкетирани привредници и предузетници наводе да им је потребна стручно-техничка подршка из области маркетинга, промоције и продаје, увођења нових технологија, истраживања тржишта, дизајна, организације рада, обуке на раду, управљања људским ресурсима, књиговодства, сертификације стандарда квалитета, информационих технологија, затим код израде стратегије развоја пословања, правне услуге и слично.

Највише анкетираних предузећа и предузетника (60,87%) планира да у наредне три године повећа обим пословања, док 30,43% планира да остане на истом нивоу. Само 8,7% њих планира смањити обим пословања. Такође, највећи број планира повећати број запослених радника (54,35%), док 39,13 одсто планира задржати исти број радника, а 6,52 процента смањити број запослених.

Велики проценат анкетираних предузећа и предузетника (60,87%) очекује да ће се приходи у наредне три године повећати, а 10,87% да ће се смањити. Према очекивањима 28,26% анкетираних, приходи ће остати исти. Нешто више од половине планира да пословање преузму млађи чланови породице, док ће друга половина продати предузеће или промијенити дјелатност.

Резултати проведеног истраживања послужиће Агенцији као основа за доношење стратешких и оперативних докумената који треба да допринесу унапређењу сектора малих и средњих предузећа у Републици Српској.

Analiza poslovne klime u Republici Srpskoj i BiH

– Jednošalterski sistem u RS ne pomaže mnogo, jer i dalje firme sa stranim direktorima sporo dolaze do PDV broja

– Veliki broj zakona i institucija RAZLIČITO tumače propise

– Zbog zakona domaći poizvođači stranih firmi skuplji od firmi iz Srbije i Hrvatske

– Nema podsticaja za izvoz

BPM1

„Činjenica je da u Bosni i Hercegovini nema stranih investitora i da oni odlaze u druge susjedne zemlje koje čine sve da ih privuku i da kažu da su njihove zemlje najbolje za strane investicije, a naša zemlja kao da stoji po strani i ne čini ništa“, kažu u kompaniji “IC&Partners” Banja Luka.

Međutim, brzo dodaju da ima nešto i pozitivno. „Činjenica je takođe da se ipak nešto radi na poboljšanju tretmana stranih investitora i da se pokušava našu zemlju učiniti primamljivom za strani kapital, ali to ide vrlo sporo. Pozitivan primjer je uvođenje jedno-šalterskog sistema registracije preduzeća u Agenciji za posredničke i financijske usluge Republike Srpske (APIF), ali u tom smislu treba pojednostaviti i postupke gašenja preduzeća, likvidacije i stečaja“, kaže Daliborka Martić iz konsultantske kompanije „IC&Partners“.

Ona ističe da su i dalje najveće prepreke domaćim privrednicima i stranim investitorima, poznate administrativne prirode, nedostatak jasnih državnih podsticaja, neujednačene prakse u oblasti poreza, dozvola i radnog zakonodavstva.

Ne ulazeći u komplikovanu državnu strukturu, koja se bavi podrškom stranim investitorima, u „IC&Partners-u“ navode neke od najvećih prepreka na koje im se strani investitori žale:

Jedno-šalterski sistem registracije je uveden, ali proces registracije ne završava se u APIF-u već ono podrazumijeva i dobijanje PDV broja, te u tom smislu i Uprava za indirektno oporezivanje BIH treba prilagoditi svoje podzakonske akte i pojednostaviti proceduru dobijanja PDV-broja. Naime, sada strani direktori moraju imati radnu i boravišnu dozvolu, što je uslov za dobijanje PDV broja pravnog lica. Drugi uslov koji treba eliminisati je da inspektori Uprave za indirektno oporezivanje moraju kontrolisati pravno sjedište preduzeća prije dodjele PDV broja. Ukoliko uzmemo u obzir i proceduru dobijanja PDV broja, onda registracija preduzeća traje mnogo duže od promovisana tri dana.

Odsustvo konkurentnosti domaćih preduzeća – ukoliko domaće preduzeće učestvuje na tenderu za izvođenje određenih radova u BiH, ali u funkciji podizvođača stranoj kompaniji koja je nosilac posla, to domaće preduzeće nije konkurentno. Ta domaća firma sav posao mora da fakturiše sa obračunatim PDV-om koji je za njega trošak i može ga računati kao ulazni PDV jer strane kompanije koji su nosioci posla nisu i najčešće neće da se registruju kao poreski posrednici (opet zbog komplikovane procedure registracije u Bosni i Hercegovini). Ukoliko kao podizvođač nastupi neka strana firma, primjera iz Hrvatske ili Srbije, oni neće imati taj problem.

Republika Srpska i Bosna i Hercegovina trenutno imaju više zakona koji regulišu razne poreze uvedene od strane nadležnih organa. Pored toga, zakoni kojima se regulišu ovi porezi nisu bili primjenjivani duže vrijeme za razliku od razvijenijih tržišnih privreda, dok su propisi kojim se vrši implementacija ovih zakona često nejasni ili ne postoje. Često postoje razlike u mišljenju ministarstava i organizacija u vezi sa pravnom interpretacijom zakonskih odredbi što može dovesti do neizvjesnosti i sukoba interesa i vrlo se često dešava da ne postoji način da se dobiju jasne i precizne instrukcije oko primjene određenih propisa. U slučaju da se zatraži stručno mišljenje poreskih organa bilo da se radi o direktnim ili indirektnim porezima, ona se čekaju jako dugo i do šest mjeseci, a privrednici nemaju vremena za čekanje.

Ne postoje jasni državni podsticaji odnosno ili ih nema, barem ne onih zvaničnih ili ih ima, ali na lokalnom nivou. Pri Agenciji za promociju stranih investicija BiH je postojao Fond za podršku stranim ulagačima za finansiranje investicionih projekata u proizvodnom sektoru, sektoru istraživanja i razvoja i drugim sektorima ali on je ukinut 2012. godine, potom u Republici Srpskoj su stimulisana izvozna preduzeća sve do 2013. godine kada je ukinut i taj podsticaj, tako da se danas nema šta ponuditi od podsticaja ni domaćim ni stranim privrednicima.

„Brojne su prepreke i nedostaci na koje se žale strani investitori. Prije svega kompleksna države, kompleksan poreski sistem, nedosljednosti u propisima, primjene brojnih administrativnih procedura na raznim nivoima vlasti, različito tumačenje određenih propisa i prebacivanje nadležnosti, ali isto tako svi strani investitori ako ih pitate da li bi ponovo uložili u BiH potvrdno odgovaraju jer ova zemlja obiluje prirodnim potencijalima, ima povoljan geografski, odnosno geostrateški položaj, niske poreske stope i jeftinu radnu snagu“, kaže Daliborka Martić iz konsultantske kompanije „IC&Partners“.

Veza: http://www.capital.ba/analiza-poslovna-klima-u-republici-srpskoj-i-bih/

Očekuje se ogroman pomak kursa britanske funte!

am_skotska_800Ove sedmice će gotovo sigurno doći do velike promjene kursa britanske funte u odnosu na sve ostale valute. Razlog je referendum o nezavisnosti Škotske koji se održava u četvrtak. Kurs funte je tek prije desetak dana počeo značajnije reagirati na vijesti vezane uz referendum budući da su prije toga sve ankete pokazivale da je vjerojatnost odcjepljenja poprilično niska, no najnovije prognoze pokazuju da bi ipak nešto više od 50% glasača moglo glasovati za nezavisnost.

U trenutku pisanja članka kurs GBP/USD na platformama MTradinga, vodećeg online brokera u regionu, iznosi 1,6250. Britanska funta je od početka mjeseca u odnosu na američki dolar oslabila nešto više od 2%, a u odnosu na najvišu vrijednost u ovoj godini oslabila je 5%.

Kro cijelu sedmicu mogući su veliki i nagli pomaci kursa funte u odnosu na sve ostale valute, a najveći pomak će se dogoditi u četvrtak navečer po objavljivanju rezultata referenduma.

Budući da finansijska tržišta gotovo uvijek pretjerano reagiraju na vijesti, u slučaju pobjede opcije za odcjepljenje Škotske funta će vjerojatno odmah nakon objave vijesti izgubiti na vrijednosti između 3 i 5% vrijednosti, a u slučaju pobjede opcije za ostanak u Ujedinjenom Kraljevstvu funta će ojačati u jednakoj mjeri.

U narednim sedmicama taj trend bi se mogao nastaviti, a neke banke smatraju da bi funta sveukupno mogla oslabiti ili ojačati 10% na temelju referenduma do kraja ove godine.

Vrijednost ostalih valuta također neće mirovati, budući da je za ovaj tjedan najavljeno mnogo važnih ekonomskih odluka. Sastanke održavaju centralne banke SAD-a, Ujedinjenog Kraljevstva, Švajcarske, a govore u javnosti će održati i guverneri centralnih banaka Japana i Kanade. Osim toga, bit će objavljeni podaci o poslovnom povjerenju u Njemačkoj, nezaposlenosti u Vel. Britaniji i inflaciji u SAD-u. Popis svih najavljenih vijesti i točan raspored izlaska pogledajte u ekonomskom kalendaru MTradinga.

S obzirom na opisanu situaciju, kako se pozicionirati na tržištu?

Budući da će ove sedmice gotovo sigurno biti velikih i naglih pomaka kursa GBP u odnosu na sve ostale valute, ne preporuča se kratkoročno špekuliranje uz veliku polugu i male Stop-Loss naloge. Najbolje je pričekati objavu vijesti te u slučaju pretjeranog pada kupiti, a u slučaju pretjeranog rasta prodati GBP.
Kada su u pitanju ostale valute, u sljedećih nekoliko mjeseci očekuje se nastavak jačanja američkog dolara u odnosu na većinu ostalih najtrgovanijih valuta, no budući da dolar već nekoliko sedmica bez prestanka jača, treba pričekati privremenu korekciju te je iskoristiti za povoljniju razinu za kupnju američke valute.

Veza: http://www.mtrading.ba/analytics/fundamentalna-analiza/2014/09/15/o%C4%8Dekuje-se-ogroman-pomak-kursa-britanske-funte/

DA LI ĆEŠ SE TI PREKVALIFIKOVATI?

Recesija uzima skup danak. Stručnjaci iz firme “CareerCast” predviđaju da će do kraja 2014. godine milioni sadašnjih radnih mjesta biti izgubljeni ‘zahvaljujući’ recesiji. Ipak, nije sve crno jer će neki poslovi postati itekako traženi, prije svega poslovi vezani za informatičke tehnologije i zdravstvenu zaštitu.
Veoma je zanimljivo da ovi podaci nisu zainteresovali mnogo ljudi pa je ovakva otvorena radna mjesta veoma teško popuniti. Štaviše, trend je obrnut pa je manjak radnika sve izraženiji. Baš zbog toga je po prvi put na listi najtraženijih zanimanja ‘menadžer ljudskih resursa’ jer je izbor najboljih kandidata za otvorena radna mjesta važniji nego ikad prije.

Evo deset najtraženijih zanimanja (pa vi razmislite da li ćete se prekvalifikovati bar za jedno od njih):

1. Softverski inžinjer
2. Aktuar
3. Menadžer ljudskih resursa
4. Stomatolog
5. Finansijski planer
6. Audiolog
7. Profesionalni terapeut osoba sa fizičkim ili mentalnim problemima
8. Online reklamni menadžer
9. Analitičar kompjuterskih sistema
10. Matematičar.

Marketing trendovi

Ukoliko ste upravo u procesu pravljenja godišnjih biznis planova i osmišljavanju novih akcija kojima treba da osvojite kupce, dobro će vam doći ovaj pregled 10 marketing trendova za koje verujemo da će imati direktnog uticaja na uspeh, ili pak neuspeh, marketing napora u 2014.

1) Lajkovanje iliti “Likeonomics”

U digitalnom dobu, 24h/7 komunikacije i društvenih mreža, individualnih mišljenja i mikrouticaja, brendovi postaju ono što kupci misle o njima. Svaki kupac može da postane kritičar, i svaki kupac danas ima moć da svoje mišljenje kaže itekako glasno. Sva mišljenja i komentari ostavljeni na webu utiču na ponašanje potrošača, i samim tim postaju neka vrsta “društvenog kapitala” koja utiče na povećavanje ili smanjivanje vrednosti brendova koju su marketari udarnički gradili godinama. Brendovi će morati snažnije nego ikada da se trude da upravljaju mišljenjima ljudi i da obezbeđuju pozitivan feedback u tom virtuelnom svetu.
Tako je i nastao termin “Likeonomics” koji opisuje način na koji ta pojedinačna mišljenja i ceo taj “društveni kapital” utiču na to da brendovi postanu uverljiviji, da pokreću i podstiču potrošače. Samo uverljiv brend inspiriše neku reakciju i stvara iskustva koja se moraju podeliti sa drugima i preporučiti dalje.

2) Razbuđivanje strasti

Nije više dovoljno samo obezbediti zadržavanje kupaca odnosno njihovu lojalnost. Potrebno je ostvariti privrženost, izazvati oduševljenje, čak obožavanje i sledbeništvo.
Ukoliko žele dugotrajan i održiv uspeh, marketari moraju da razumeju šta stvarno pokreće kupce, da pronadju njihov “hot button” i da im ponude emocije.
Ljudi su danas zabrinuti, često nesigurni i zbunjeni. Tehnologija se ubrzava sve brže, brže nego što možemo da održimo korak sa njom. Ljudima treba neko ” uzemljenje”, ljudski dodir proizvoda, sigurna ruka koja vodi… Prodaju se oni koji izazivaju kod kupaca neku emociju, koji bude u njima suptilni miks nade, snova i težnji. Jedino ako se duboko emotivno povežu sa potrošačima, ukoliko se rodi “Brand Love”, brendovi mogu da računaju dugotrajan i održiv razvoj.
Kao na primer Coca-Cola, najvredniji i svakako jedan od “najvoljenijih” svetskih brendova, koja već 125 godina dosledno nudi “Happiness from the bottle”.

3) Direktna komunikacija

Priđite bliže. Vaša organizacija mora da bude otvorena za direktnu komunikaciju sa potrošačima. Napravite je jednostavnom, zavodljivom i zabavnom. Tako da svi prosto požele da pričaju sa vama. To može da bude recimo Real-time customer service i LiveHelp, kao što je to uradio Zappos.com , koji nudi 24/7/365 direktan kontakt sa potrošačima, i koji je između ostalog i time (kao i naravno beskompromisno visokim nivoom usluge) postao jedan od najvoljenijih brendova u Americi.
Ili pak direktna komunikacija koju radi Innocent, koji je stvorio kult sledbenika, pričajući priču i tkanjem magije oko celog procesa proizvodnje pozivajući kupce da se pridruže i osete taj njihov svet, i da to iskustvo podele dalje sa svojim prijateljima.

4) Integracija, integracija i Integracija

Neophodno je pričati priče. Ali autentične priče, iskrene priče. Priče utemeljene u osnovnim vrednostima brenda. Medjutim priča mora da bude konzistentna i usaglašena. U svim dimenzijama. I kroz vreme i kroz sve tačke kontakta sa potrošačima. Konzistentna integracija komunikacije i dalje ostaje nerešiv problem za mnoge kompanije, zbog internih konflikata između različitih odeljenja, ili zbog problema u koordinaciji različitih marketinških agencija, ili usled različitih kriterijuma za uspeh…
Jedan od vrlo uspešnih brendova u doslednosti i integraciji medija je Old Spice. Kampanja “The Man Your Man Could Smell Like” iz 2010 je ne samo jedan od najuspešnijih kampanja prošlje godine, već i pravi primer moćne integracije, gde se digital (Facebook, Tweeter i YouTube) superponira na print i TV, kao i na prethodne komunikacije koje je Old Spice radio, čime se ostvaruje sinergetski efekat i postiže se konstantno ojačavanje doživljaja brenda kod potrošača.

5) Brzina – Do it fast!

U doba internet marketinga, vreme je ključan faktor i značajna konkurentna prednost. Vreme reakcije, brzina prilagođavanja, brzina izlaska na tržište, to je ono što danas pravi razliku među kompanijama. Danas postoje dve vrste organizacija: one koje su brze i one koje imaju konkurenciju koja je brza. Danas je najbitnije kako stići prvi. Nije važno biti perfekcionista. Jer dok vi potrošiste svo vreme na glancanje websajta na primer, brza i bezkompromisna konkurencija je već pokupila sve vaše kupce na internetu.

6) Društveno odgovoran marketing

Kupci postaju sve zahtevniji i nepoverljiviji prema marketingu.
I marketing je morao da evoluira. Najuspešniji marketari danas integrišu precizno definisan set društvenih vrednosti u svaki aspekt svog poslovanja, a zatim promovišu potrošačima tu svoju misiju. Ove vrednosti kompanijama daju karakter, ali i svrhu postojanja. Sa ovakvim pristupom, bez obzira o kom se biznisu radi, uvek se radi o uslugama, jer je ta briga za kupce, ali i društvo u celini, uvek na umu. Ali svi ovi napori moraju da budu uverljivi i inspirativni za kupce da bi bili održivi.
Veliki američki lanac prodavnica zdrave hrane “Whole Foods” ne vidi sebe kao prodavca, već kao uslužnu delatnost za celo društvo. Njegova misija je definisana ne kao što veća prodaja, nego kao “konstanta težnja ka unapređenju stila života svojih potročača u bolji i zdraviji” . Ali profitabilno naravno! I “Walmart” ne potencira više samo svoje niske cene, već ekološku osvešćenost i samoodrživost kroz slogan “Uštedi novac. Živi bolje” .
Btw, šta mislite koji bi društveno odgovorni pravac bio zanimljiv i podsticajan našem potrošaču? Da li bi naš potrošač cenio ili uopšte obraćao pažnju na napore koje bi brendovi ulagali u ekologiju recimo i zaštitu životne sredine? Da li bi to u ovom trenutku mogla da bude konkurentna prednost pri odabiru brenda?

7) Think Apps

Nepresušni protok informacija i preopterećenost novim tehnologijama primorava kupce da očajnički traže alatke za simplifikaciju, ne bi li se nekako odbranili od potopa i izbegli davljenje. 20 godina nakon nastanka, na pomolu je nova paradigma, da WorldWibeWeb opada, dok su Apps u porastu. Koliko god da volimo otvoren, beskrajan, neometan web, mi ga sve više napuštamo zbog jednostavnijih aplikacija koje dovoljno dobro vrše posao i bolje se uklapaju u naš brz život. Facebook, Tweeter, RSS feed, NewYork times news apps, Xbox Live games, Netflix’s streaming filmovi… sve vreme smo na internetu ali ne na webu više. Jer danas kupcima ne treba pretraživanje, već potraživanje i dobijanje precizno filtriranih informacija, a aplikacije upravo to nude. Ono što nam treba kada nam treba. I zato se i veliki svetski marketing magovi i brendovi sve više okreću ka aplikacijama, veoma obećavajućem i u najavi vrlo profitabilnom sementu, u čiji razvoj alociraju sve više novca.

8. Think Geo

Marketari velikog kalibra, već uveliko rade na razvijanju strategija za efikasno geotargetiranje, odnosno kako da što efikasnije iskoriste podatke o kretanju njihovih potrošača u procesu planiranja i implemetiranja marketinških akcija. Iako su polemike oko mogućih zloupotreba ovih podataka vrlo žustre, potrošači i dalje žele da “prijavljuju” svoje trenutne lokacije na Gowalla, Foursquares i sličnim sajtovima, u želji da se druže ili vide ko je sve iz njihove društvene mreže u blizini, ali upravo i zbog mogućnosti dobijanja specijalnih promotivnih nagrada.
Scvngr.com je sajt koji nudi još jedan nivo više, i uvodi i aspekt igre u celu priču. Korisnici mogu u realnom vremenu da se igraju, rešavaju različite izazove, da se druže ali i da prikupljaju poene, koje kasnije mogu da zamene za vredne nagrade ili popuste.
Brendovi koji žele da se još više približe svojim potrošačima, da ih angažuju i motivišu, iskoristiće mogućnosti koje pruža geolokalizacija.

9) Evolucija marketinga društvenih medija

Dok globalna ekonomija i dalje posrće u težnjama da se oporavi, marketing društvenih medija postaje strateški imperativ. Razvija se ubrzano, i iz eksperimentalnih kampanja i “hype” faze, evoluirao je do potpuno integrisanih akcija u sveobuhvatnu marketing strategiju. U ovakvom brzo menjajućem okruženju, nova pravila se pišu svaki dan, i sa izazovima da se održi korak sa njima suočavaju se i marketari i potrošači. Ali obzirom da se radi sa ljudima u realnom vremenu, uvek će se morati pomalo eksperimentisati u traganju za pravom formulom uspeha. Ono što će razdvajati uspešne od mediokriteta je SADRŽAJ koji se nudi na društvenim medijima, i upravo na to skoncentrišite vaše napore. Jer sadržaj je vaš novi SEO tool.

10) All we need is a big idea

Posle svega rečenog ovde, ispada da danas morate da budete genijalac da bi ste se bavili marketingom. Jer novac nije ključan faktor u savremenom marketingu. Ključna je dobra ideja, više nego ikada do sada. (Doduše, osim ako nije vaša, nju takođe morate platiti, a dobre ideje dobro i koštaju). Dobre ideje se u našem digitalnom dobu šire kao šumski požar. Kada neko nešto zanimljivo ima da kaže, to eksplodira ko Big Bang. A sa druge strane, ako je nešto glupavo, prozaično i neintrigantno, nema tih para koje će pokrenuti potrošače za njom.
I zato moj duboki naklon, svim onima genijalcima među nama kojima u glavi stanuju takve ideje, i koji imaju snage, inspiracije, doslednosti i izdržljivosti da te ideje ožive i iznesu na tržište. Just do it!

Veza: http://www.mcb.rs/blog/2011/05/31/biznis-plan-za-2012/

 

 

Zašto firme propadaju?

pad-grafikaIstraživanje čuvene kompanije „Dunn and Bradstreet“ pokazalo je da čak 96% firmi u Americi vremenom propadne zbog lošeg menadžmenta. Da biste bolje razumjeli šta to znači, prikazaćemo 12 razloga zbog kojih biznis najčešće propada. Ovi razlozi rezultat su detaljnog istraživanja poslovanja velikog broja kompanija, koje je sproveo Jessie Hagen iz kompanije „U.S. Bank“.

Iako su ovi podaci vezani za američke kompanije, u našim uslovima mogu biti samo izraženiji i opasniji. Pažljivo analizirajte svaki od ovih faktora i procijenite da li i vama prijeti opasnost u poslovanju. Razlozi su prikazani respektivno u odnosu na uticaj koji imaju na uspješnost poslovanja. Procenat u zagradi znači u kom procentu pomenuti faktor utiče na propadanje nekog biznisa. Komentari u odnosu na pojedine razloge vezani su za situaciju malih i srednjih preduzeća u Bosni i Hercegovini, odnosno kakav uticaj ovi faktori imaju kod nas.

1. (82%) Problemi sa tokom gotovine (cash flow)

Nedostatak gotovine je rak rana i BH preduzeća. Nerazumijevanje kako se upravlja gotovinom je glavni razlog nelikvidnosti većine naših preduzeća. Posebno kod malih preduzetnika, koji pod gotovinom (cash-flow) podrazumijevaju novac koji drže u novčaniku. Upravljanje gotovinom (novcem) je navika koja se stiče od malih nogu, što u Bosni i Hercegovini nije slučaj, jer smo bez obzira na kapitalističku privredu, sviješću pojedinaca i dalje u socijalizmu.

2. (79%) Startuju sa premalo gotovine

Dok u Americi na svaki dolar početnog uloga preduzetnik ima tri dolara na raspolaganju (zbog dostupnih bankarskih kredita), dotle je kod nas to samo 25 centi (zbog rizika poslovanja). A koliko malih preduzeća kod nas propadne zbog nedovoljne podrške na početku, možete samo da zamislite? Pogotovu što kod nas poreski sistem stimuliše propale gigante, a kažnjava mala preduzeća.

3. (78%) Nedovoljno istraživanje i planiranje

Koliko je važno promisliti šta treba da se radi možda je najbolje ilustrovati poslovicom: „Ne žuri ako ideš u pogrešnom smjeru“. Nažalost, zbog nedostatka istraživanja i planiranja, većina firmi u BiH ne samo da ne napreduje, već ide unazad. A najgore je što većina vlasnika preduzeća kod nas uopšte nije svjesna da pogrešno radi i ne pada im napamet da potraže savjet!

4. (73%) Preoptimistični po pitanju očekivane prodaje

Za većinu kompanija u BiH, prodaja je najslabija karika u poslovnom lancu. Većina i nema pravu prodaju, već uglavnom samo isporučuju robu, koju kasnije ne mogu da naplate. A pošto isporučenu robu smatraju prodatom, onda preoptimistički planiraju prodaju, pa tako željene prodajne rezultate ne baziraju na realnim osnovama (jer ne shvataju koliko su loši u prodaji).

5. (77%) Loše i nedefinisano kreiranje cijena

Pošto većina firmi u BiH nema adekvatnu prodaju, takođe nema ni odgovarajuću cjenovnu politiku. Cijene se formiraju ne prema tome koliko je kupac spreman da plati, a konkurencija da dozvoli, već prema fabričkoj-proizvodnoj cijeni, pa zbog neracionalnog snižavanja cijena većina firmi propada, jer su proizvode prodali ispod cijene. A šta da kažemo na to što je u BiH većina tržišta i dalje monopolizirano i da se cijene i dalje namještaju po dogovoru, a ne prema kupcu.

6. (70%) Neuviđanje problema, netraženje pomoći

Pošto su kod nas svi najpametniji, a posebno vlasnici biznisa, nikome ne pada napamet da potraži pomoć. Prije će potpuno propasti, nego da se zapitaju zašto im loše ide, a kod nas je ionako krivac uvijek neko drugi: država, birokratija, kriza, globalizacija… A nemaju ni koga da pitaju, jer je akademska sredina (fakulteti) još uvek u socijalizmu, dok je konsultantska struka još uvek u povoju i na stepenu razvoja podsaharske Afrike.

7. (64%) Minimiziranje važnosti promocije

Kod nas je promocija isto što i „marketing“ ili reklama na televiziji Pink, eventualno poneki bilbord. Pošto nemaju odgovarajuću prodaju, većina firmi u BiH nema ni odgovarajući marketing, a tu negdje spada i promocija. I dalje se vjeruje da je najvažnije proizvesti proizvod, a kako će se prodati, o tom potom, razmišljaće se kasnije kad mu dođe vrijeme.

8 (63%) Nedovoljno poslovno iskustvo

A odakle da se dobije to poslovno iskustvo kad smo u kapitalizmu tek desetak godina i to jedva? Veći dio privrede (posebno javne) i dalje funkcioniše po soc-realističkom principu. I dalje vlada dogovorna ekonomija, pa se pravo tržišno iskustvo nema gdje ni steći. Ali stvari se mijenjaju, polako većina firmi dobija jaku konkurenciju koja ih „ujeda“, pa konačno stiču pravo tržišno iskustvo.

9. (58%) Nedelegiranje odgovornosti

Po rangiranju Svetskog ekonomskog foruma, BiH je 135. od 139 zemalja po delegiranju odgovornosti u poslovanju. Koliko je mikro-menadžment (da gazda sve odlučuje) uspješan model upravljanja preduzećima, vidi se po našoj privredi. Koliko se njome loše upravlja, još smo i dobri (da nismo gladni i žedni). Da zahvalimo blizini EU i što nas koliko toliko uvode u red, inače bi, po tome kako se kod nas odlučuje, trebalo da budemo poslednji (u Africi).

10. (56%) Zapošljavanje pogrešnih ljudi

Po tome što imamo prave ljude na pogrešnom mjestu i pogrešne ljude na pravom mjestu smo svjetski rekorderi. Pogrešna kadrovska politika uništila je još socijalističku privredu stare Jugoslavije. Nevjerovatno, ali mito, korupcija, zapošljavanje preko veze kod nas postoji čak i u privatnim firmama. Šokantno je da čak i privatnici zapošljavajući pogrešne ljude i time zdušno rade na svoju štetu.

11. (55%) Nerazumijevanje konkurencije

Kako da razumijete nešto što do skoro niste ni imali? Godinama sam na pitanje da li imate konkurenciju, kao najčešći odgovor vlasnika firmi u BiH dobijao: „Nemamo“ ili „Imamo, ali nam ne smeta“. Tek u poslednje vrijeme prestajemo da budemo samoizolovano tržište i konkurencija počinje da se dešava. Nažalost, i dalje je većina BH tržišta monopolizovana i kartelizovana, pa još uvijek vlada dogovorna, a ne tržišna ekonomija.

12. (47%) Oslanjanje na jednog klijenta

Ovo poslednje pitanje u BiH nije tako često, jer se rijetko i oslanja na dugoročne relacije sa klijentima. Do skoro je princip poslovanja u BiH bio „na prepad“ (kao pljačka banke), uđeš, izađeš i više te nema. Tek od skoro kompanije gledaju na dugoročna partnerstva, na odnos sa klijentom na duže staze.

Izvor: Profit magazin,