Програм финансирања науке и технолошког развоја Хоризонт 2020 (Horizon 2020).

Хоризонт 2020 је Оквирни програм Европске уније за истраживање и иновације. Њему претходи Седми оквирни програм, а он покрива период 2014–2020. Хоризонт 2020 подржава истраживачке и иновативне пројекте и програме иновационог истраживања, стратешког и примењеног истраживања, демонстративних пројеката и активности блиске тржишту.

Хоризонт 2020 је финансијски алат који уводи Иновациону унију (Innovation Union), европску иницијативу, којој је циљ осигуравање европске глобалне конкурентности. Укупни буџет Хоризонта 2020 је 70,2 милијарде евра за период 2014–2020.

horizon2020_0-600x336

Хоризонт 2020 чине три главне теме, или како их Комисија назива три „стуба“:

1. Изврсност у науци (Excellence in Science) – финансирање најзанимљивијих научних истраживања путем јавног конкурса, које ће се вршити кроз четири програма: а) Европски истраживачки савет (European Research Council); б) истраживачке инфраструктуре; в) нове и будуће инфраструктуре; и г) кроз истраживачке грантове Програма „Марије Кири“.
2. Вођство у индустрији (Industrial Leadership) – ово укључује програм за подршку иновативних малих и средњих предузећа; финансијских инструмената, као и дугова и власничких објеката у порцесу иновација, као и програм за подстицање развоја и индустријских технологија.
3. Друштвени изазови (Social Challenges) – означавају подршку истраживањима у областима као што су здравство, клима, храна, сигурност, саобраћај и енергетика.

Како обезбедити новац?

Иако план седмогодишњег буџета ЕУ за 2014-2020, Multiannual Financial Framework (MFF), још није окончан, процењује се да ће Horizon 2020 (који укључује и Euratom, нуклеарни истраживачки програм) добити 70,2 милијарде евра. Одређени проценат буџета је додељен сваком програму, а о коначном износу ће одлучити MFF.
Euratom ће добити око 2101 милијарду евра.
Европски институт за иновације и технологију ће добити око 2,5 милијарди евра како би финансирао постојеће „Заједнице знања и иновација“ (Knowledge and Innovation Communities, KICs) и формирање пет нових. Две, које ће радити на програмима „Здрав живот“ (Healthy Living) и „Сирови материјали “ (Raw Materials), започеће са радом 2014, две које ће се бавити „Храном и производњом“ (Food and Manufacturing) почеће са радом 2016, а последња међу њима, са темом „Урбане мобилности“ (Urban Mobility), почиње 2018. године.

Шта се променило у односу на FP7?

Хоризонт 2020 обједињује три претходно одвојене иницијативе – Оквирни програм 7 (FP7), новине у вези са програмом „Конкурентност и иновације“ (CIP) и доприносе Европске уније Европском институту за иновације и технологију (EIT).
Хоризонт 2020 има за циљ да се, у односу на FP7, интензивније фокусира на иновације и активности блиске тржишту. Европски истраживачки савет ће добити више средстава, а такође ће се више пажње посветити подручјима са мање развијеним научним инфраструктурама и малим и средњим предузећима. Планирано је и да се прошири њихово учешће.
Највећи део буџета Хоризонта 2020, скоро четрдесет одсто, одлази на истраживање такозваних Великих изазова (Grand Challenges), који укључују здравство и климатске промене. Постоји обећање да ће поједностављена структура програма, један сет правила, и поједностављен модел накнада окончати бирократију која је у прошлости одвраћала индустрију од учешћа у претходним програмима за истраживање и развој Европске уније.
Отворен приступ ће бити обавезан за све објављене радове које финансира Хоризонт 2020. Из ЕУ наводе да је то део њиховог напора да промовишу размену и сарадњу међу научницима, како би се избегло дуплирање и како би се генерисао већи повраћај јавних инвестиција.

Шта подразумева први „стуб“ програма Хоризонт 2020 – Изврсност у науци?

Грантови Европског истраживачког савета (ERC) финансираће истраживаче у пет различитих фаза њихове каријере: почетној – грантови за перспективне вође истраживања; консолидованој – грантови за оне који су доказали свој потенцијал; напредној – грантови за пројекте високог ризика, односно пионирске пројекте; фази синергије – грантови који подржавају тимове од 2 до 4 истраживача; и фази доказивања– грантови за доказивање потенцијала комерцијализације.
Нове и будуће технологије (FET) ће финансирати заједничкa истраживања високоризичних пројеката који имају потенцијал да остваре прави технолошки и друштвени утицај. Постоје три врсте пројеката: FET Open – у којима ће се истраживачи надметати за средства; FET Proactive – који ће оглашавати позиве на одређене теме и промовисати стварање мултидисциплинарних истраживачких заједница, и FET Flagship – двa десетогодишња истраживачка пројекта са темом Graphene and the Human Brain, објављена у јануару 2013. Оба ће добити по милијарду евра, сваки за обављање истраживања великих размера у овим напредним научним областима.
Истраживање под именом „Инфраструктуре“ има за циљ да свим истраживачима светске класе у Европи обезбеди приступ истраживачким инфраструктурама, укључујући и е-инфраструктуре. Циљ је такође да се подстакне иновациони потенцијал истраживачких инфраструктура, као и да се промовише већа сарадња унутар Европе и на међународном плану.
Истраживачки програм „Марија Склодовска Кири“ нуди могућности за развој каријере у академским и неакадемским секторима кроз четири категорије: бесповратну иницијалну обуку, доживотну обуку и развој каријере, индустријску обуку, попут индустријско-академског прераспоређивања и индустријских доктората, и коришћење стипендија, које ће студентима омогућити да се школују у иностранству.

Који ће то специфични елементи програма Хоризонт 2020 промовисати иновације?

Програм „Могућности и индустријске технологије“, који чини други „стуб“, осмишњен је да подстакне иновације у постојећим и новим секторима. Ово укључује информације и комуникационе технологије, нанотехнологије, напредне материјале, биотехнологију, напредну производњу и прераду и простор.
Финансијски инструменти наведени под другим „стубом“ имају за циљ да побољшају доступност финансирања за иновативна предузећа. Кредити и гаранције за ризичне пројекте ће бити доступни преко кредита Европске инвестиционе банке и Европског инвестиционог фонда, и кроз улагање капитала у раним фазама, а раст ће бити подржан кроз капиталне објекте.
Постојаће и Fast Track to Innovation схема, са стално отвореним позивима, за које је прописано да за најдуже шест месеци одобре средства. Ова схема ће бити отворена за све учеснике, али је циљ да привуче мале конзорцијуме са такозваним close to market пројектима и малим буџетима. Циљ је да се убрзају комерцијализација и ширење иновација, време неопходно да настала идеја дође до тржишта и значајно повећања број средњих и малих предузећа, као и кандидата из јавног и непрофитног сектора истраживања, који се први пут пријављују за учешће у Хоризонту 2020. Предлози ће моћи да се поднесу у било које време, и постојаће три датума сваке године када ће ти пројекти бити оцењивани. Пројекти се могу односити на било које области технологије у оквиру другог „стуба“, или Друштвених изазова у оквиру трећег „стуба“. Нова схема ће бити тестирана током 2015, са пресеком 2017, када ће се одлучити да ли установљени ниво треба да се подигне или прошири.

Шта Хоризонт 2020 нуди малим и средњим предузећима?

Мала и средња предузећа би требало да приме најмање двадесет одсто од комбинованог буџета „Вођства у индустрији“ из другог „стуба“, и „Друштвених изазова“ из трећег „стуба“.
Стуб 2 – „Вођство у индустрији“ – посвећен је иновацијама малих и средњих предузећа.Иницијатива ће покренути отворене позиве подељене у три фазе: а) концепт и процену изводљивости;б) демонстрација, тржишна репликацију, и R&D; и в) комерцијализација.
Ваучери за иновације ће бити на располагању за финансирање истраживања и иновационих активности у оквиру друге фазе, како би се промовисало покретање и унапређивање истраживачких и иновативних активности у оквиру постојећих малих и средњих предузећа.
Овај програм ће имати свој буџет и менаџмент, који ће добити седам одсто буџета из „Вођства у индустрији“ и „Друштвених изазова“, а укупно ће износити око 2,7 милијарди евра.
Поједностављен скуп правила за Хоризонт 2020, са краћим процедурама, има за циљ да повећа број малих и средњих предузећа која ће учествовати у пројектима.

Којим друштвеним изазовима ће се бавити Хоризонт 2020?

Стуб 3 је подељен у седам група:

1. Здравље – укључује обољења младих и старијих лица; неуродегенеративне, мишићно-скелетне и хроничне болести; миленијумске циљеве развоја, старења и благостање; персонализовану медицину;
2. Храна – укључује и биопривреду; истраживања у шумарству и поморска истраживања;
3. Енергија – фокусира се на гас, енергетску безбедност, паметне мреже; складиштење енергије; резервне технологије; коришћење угљеника;
4. Транспорт – укључује мобилност и логистику;
5. Клима – укључује менаџмент воде, биодиверзитет, сировине, екоиновације;
6. Друштва – укључује демографију; друштвене и хуманистичке науке и иновације, културно наслеђе и европски идентитет;
7. Безбедност – нова област истраживања која ће обухватити борбу против криминала; илегалну трговину и тероризам, заштиту критичне инфраструктуре; управљање границама, отпорност на кризу и катастрофу; приватност на интернету; спољну политику ЕУ; спречавање конфликата; и изградњу мира.
Научни панели ће бити подешени тако да могу да дефинишу приоритете истраживања и иновација у изазовима и да подстакну широка научна учешћа ЕУ. Први панели ће бити одржани на тему здравља.

А шта са накнадним стопама?

Универзитети и истраживачке и технолошке организације ће добити сто одсто оправданих трошкова за све пројекте, као и паушалних двадесет пет одсто за покривање индиректних трошкова.
Учесници из области индустрије и малих и средњих предузећа ће добити сто одсто накнаде за прихватљиве трошкове R&D активности и двадесет пет процената њихових индиректних трошкова, али само седамдесет одсто директних трошкова за close to market или суфинансиране активности, плус двадесет пет одсто за индиректне трошкове.
Савет је увео бонус систем који омогућава да додатни трошкови буду покривени као прихватљиви директни трошкови за суме до 8000 евра годишње по особи, за оне који раде пуно радно време на пројекту. Ово ће бити ограничено за јавне институције као што су универзитети и истраживачки центри.

Шта је са истраживачким организацијама са великим инфраструктурама?

Универзитети чије је објекте скупо одржавати, као и велике истраживачке организације, током преговора су се снажно успротивили овом пропорционалном систему, јер на тај начин не би покрили своје трошкове. У покушају да реши овај проблем, Комисија је објавила смернице о томе како да овакве велике инфраструктуре неке индиректне трошкове претворе у директне. Ова упутства биће достављена у облику званичног обавештења Комисије.

Како се могу превазићи разлике које на пољу истраживања и иновација постоје између држава чланица?

Хоризонт 2020 уводи нову тачку у буџету: „Учешће за проширење“, за коју ће бити издвојено 1,06 одсто укупног финансирања. Ово укључује нове активности, као што су тимски рад и братимљење истраживачких институција у мање развијеним регионима са добро уходаним колегама, као и успостављање места руководиоца за истраживања у Европи, који би требало да привуче водеће научнике у мање развијене институције.
Истраживачки програм „Марија Склодовска Кири“ нуди повратне грантове како би научнике који су у иностранству привукао у неразвијене регионе.
Ове мере ће допринети већој синергији програма Хоризонт 2020 са другим финансијским токовима, нарочито структуралног фонда и Европског фонда за развој. Хоризонт 2020 ће бити доведен у везу са специјализацијама и инвестицијама у оквиру Структуралног фонда. Поједини регионални фондови ће бити намењени за истраживање и развој, и биће могуће прибавити новац из оба извора. Структурални фонд може се користити како би се обезбедила опрема, за развој људских ресурса, мале грантове, и додатно финансирање ERC-а, Програма „Марија Склодовска Кири“ или других заједничких пројеката.
Структурaлни фонд такође може да олакша пут производа ка тржишту, тако што ће, на пример, финансирати или суфинансирати развој истраживачких пројеката након програма Хоризонт 2020.

Које су новине у истраживању енергије?

Буџет за Социјални изазов бр. три – који покрива све аспекте енергије, сем нуклеарне – износи 7,7 одсто од укупног буџета Хоризонта 2020, или 5,2 милијарде евра. Од тога је 85 одсто намењено за обновљиве изворе енергије, енергетску ефикасност, паметне мреже и складиштење, са око 787 милиона евра намењених за подстицај преузимању тржишта – што би требало да замени Европски програм интелигентне енергије.
Преосталих петнаест одсто енергетског буџета ће бити потрошено на истраживање технологија производње фосилних горива, укључујући снимање и складиштење угља.

Шта ће се десити са FP7 програмом „Наука у друштву“ (Science in Society)?

„Наука у друштву“ ће бити преименована у „Наука у друштву и за друштво“, са 0,6 одсто укупног буџета. Циљ овог програма биће да каријеру у науци учини атрактивнијом, бавиће се питањима родне равноправности, научног образовања и доступношћу и коришћењем резултата истраживања.

Да ли ће бити обавезно да подаци истраживања буду доступни јавности?

Отворен приступ подацима је обавезан за све публикације које су резултат истраживања финансираног од стране ЕУ, а трошкови издавања водиће се као оправдани трошкови. Обе верзије отвореног приступа, и „Зелена“ и „Златна“, биће прихваћене: „Зелени“ приступ подразумева архивирање објављених чланака на мрежи, често уз период ембарга. „Златна“ верзија отвореног приступа значи да су вам дате информације одмах доступне за објављивање.
Отворен приступ подацима ће свакако бити охрабриван, али такође није обавезан, због питања интелектуалне својине и комерцијализације.
Хоризонт 2020 садржи нови чланак о „правима приступа за земље чланице“, који им омогућује приступ резултатима истраживања под одређеним условима, посебно у области истраживања безбедности.

Када ће бити пресечена црвена трака за Хоризонт 2020?

Време потребно да се пројекат одобри биће скраћено на осам месеци, од просечних годину дана прописаних у оквиру FP7. Новом финансијском уредбом одређен је рок од девет месеци, али су се преговарачи сложили да он буде скраћен за Хоризонт 2020, где би Комисија већ у првих пет месеци требало да обавести подносиоце захтева да ли је њихов пројекат одобрен, а у наредна три месеца и да потпише уговор о донацији. Прописани рокови се могу прекорачити у случају ERC-а, сложенијих пројектата или тамо где је учесницима потребно више времена за преговоре.
Mодел надокнаде трошкова је такође поједностављен, пошто опција потпуне накнаде трошкова неће постојати у случају програма Хоризонт 2020, а покриће од двадесет пет одсто намењено је за индиректне трошкове.

Како су у оквиру овог програма решена етичка питања?

Када је реч о етици у истраживању ембрионских матичних ћелија, на пример, правила остају иста као и у случају FP7 пројеката. Правила о областима истраживања која се не могу финансирати остатају непромењена, а уводи се принцип да се средства за истраживачке активности у земљи у којој су такве активности забрањене не одобравају. Сва истраживања морају бити у складу са етичким принципима и релевантним националним, међународним законодавством, као и законима Европске уније, укључујући Повељу о основним правима Европске уније и Европску конвенцију о људским правима. Мишљења Европске групе за етику у науци и новим технологијама ће се узети у обзир.

Текст: Џоана О’Деа
Извор: Science/Buisness
Превод: Тијана Поповић, Ивана Смоловић

• Horizon2020 web site
http://ec.europa.eu/programmes/horizon2020

Advertisements

Analiza lokalnih politika u svrhu razvoja lokane privrede.

image (3)U okviru implementacije projekta “Regionalni rast kroz ekonomski i ruralni razvoj – ReGERD”, Agencija za saradnju, edukaciju i razvoj ACED Banja Luka organizovala je 12.3. u prostorijama Opštinske uprave opštine Srbac sastanak sa predstavnicima Odjeljenja za privredu, Agencije za razvoj MSP opštine Srbac – APIS, i privrednim subjektima sa područja opštine Srbac.

Tokom dvosatnog sastanka, pomoću instrumenta metodologije pod nazivom “Lokalizacija Akta o malom biznisu”, predstavnici preduzeća “EDA” d.o.o. izvršili su kraću prezentaciju pomenutog Akta uz aktivnu diskusiju prisutnih.

image (2)Nakon predstavljanja Akta o malom biznisu, izvršena je samoprocjena lokalnih politika, gdje su identifikovane određene poteškoće koje predstavljaju prepreke za rast i razvoj lokalne privrede Opštine Srbac. U raspravi su učešće uzeli predstavnici firmi “Ninka”, “Tat-Com”, “Plastex”, Zadruga “Srbac” i “Javor Stil”.

ACED će u narednom periodu u saradnji sa Opštinom Srbac raditi na otklanjanju ovih prepreka i poboljšanju uslova za kreiranje povoljnog poslovnog ambijenta za mala i srednja preduzeća sa područja Opštine Srbac.

imageProjekat ReGERD je finansiran od strane Evropske komisije kroz program Lokalnog ekonomskog razvoja u Bosni i Hercegovini. Implementira se od strane ACED-a kao vodećeg partnera, u saradnji sa Lokalnom akcionom grupom (LAG) SAVUS, opštinama Srbac, Gradiška, Kozarska Dubica i Laktaši, Razvojnom agencijom opštine Kozarka Dubica te Univerzitetsko-preduzetničkim centrom Univerziteta u Banjoj Luci.

Ukupna vrijednost ReGERD projekta je 1.168.878 KM, od čega je 84% sredstava obezbijeđeno od Evropske komisije, a preostalih 16% od ACED-a i ostalih partnera na projektu.

Kroz projekat ReGERD uspješno realizovano anketno istraživanje preko 300 privrednih subjekata

sl_REGERDU okviru implementacije projekta Regionalni rast kroz ruralni i ekonomski razvoj – ReGERD, Agencija za saradnju, edukaciju i razvoj – ACED Banja Luka uspješno je realizovala anketno istraživanje preko 300 preduzeća iz ključnih privrednih sektora prepoznatih na području opština Gradiška, Kozarska Dubica, Laktaši i Srbac.

ReGERD projekat finansira EU, a implementira ga Agencija za saradnju, edukaciju i razvoj – ACED iz Banjaluke zajedno sa svojim partnerima: Opštine regije Sava Garden (opštine Gradiška, Kozarska Dubica, Laktaši, Srbac) Lokalna agencija za razvoj opštine Kozarska Dubica, Lokalna akciona grupa – LAG Savus i Univerzitetsko preduzetnički centar iz Banja Luke. Podršku anketnom procesu pružilo je i Njemačko društvo za međunarodnu saradnju (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit – GiZ GmbH).

Projekat je započeo sa implementacijom prvog januara 2014. godine, a u naredne dvije i pol godine projekat će težiti da podstakne i olakša saradnju između privatnog i javnog sektora, kao i da podstakne i poboljša privrednu aktivnost malih i srednjih preduzeća ciljnog regiona (opštine Gradiška, Kozarska Dubica, Laktaši i Srbac). Ukupna vrijednost ReGERD projekta je 1.168.878 KM, od čega je 84% obezbjeđeno od Evropske komisije, a preostalih 16% od ACED-a i ostalih partnera na projektu. Jedna od ključnih aktivnosti projekta je osnivanje održivog Centra za ekonomski i ruralni razvoj (CERD), koji će služiti regiji, ali i šire, kao one-stop-shop za razvoj poslovanja, uvođenje inovacija te privlačenje investicija za lokalne preduzetničke inicijative. U okviru CERD-a razviti će se i ponuditi cijeli niz poslovnih usluga za mala i srednja preduzeća sa potencijalom ili već usmjerenim aktivnostima na rast i razvoj. Posebna pažnja će biti posvećena malim i srednjim preduzećima iz oblasti poljoprivrede, prehrane te drugih ključnih ruralnih ekonomskih djelatnosti.

Neke od usluga koje će CERD ponuditi malim i srednjim preduzećima su: promocija inovacija i novih tehnologija, razvoj proizvoda, podrška uvođenju standarda kvaliteta, podrška u poslovnom, finansijskom i izvoznom planiranju, poslovno povezivanje sa tržišnim akterima, povezivanje sa finansijkim institucijama, brendiranje proizvoda, pružanje savjetodavnih usluga te različitih vidova edukacije za kojima se utvrdi da postoji potreba.

U cilju definisanja stvarnih potreba privrednih subjekata za uslugama CERD-a, neophodnih oblika podrške kao i mišljenja i stavova privrednih subjekata po pitanju promjena lokalnih privrednih politika realizovano je pomenuto anketno istraživanje na uzorku od preko 300 privrednih subjekata koji posluju na području ove 4 opštine.

Istraživanje je obuhvatalo pitanja koja se odnose na trenutno stanje i razvojne planove preduzeća, stepen zadovoljstva rada lokalanom administracijom, opštim privrednim ambijentom koji je prisutan na području svake od opština, najvećim problemima sa kojima se privredni subjekti suočavaju u poslovanju, kao i pitanja razvojnih politika koje mogu da unaprijede postojeće stanje u javnom i privatnom sektoru.

Agencija za saradnju, edukaciju i razvoj – ACED Banja Luka, zajedno sa svojim partnerima, do kraja godine planira da okupi zainteresovane privredne subjekte sa područja ove 4 opštine, kako bi prezentovala rezultate sprovedenog istraživanja te u međusobnom dijalogu zajedno sa svim akterima i učesnicima projekta definisali najdjelotvornije oblike podrške malim i srednjim preduzećima, koji bi bili podržani u aktivnostima koje slijede na realizaciji ReGERD projekta.

pdf-imageRadna verzija analize ankete za potrebe PPD Srbac

Ранг листа пројеката за додјелу бесповратних средстава из Финансијског механизма

IRB BankaУ складу са Одлуком Владе Републике Српске, Службени гласник Републике Српске, број: 89/14 од 13.10.2014. године, којом се потврђују ранг-листе за финансирање, по приоритетним областима финансирања, по основу Јавног позива јединицама локалне самоуправе у Републици Српској за подношење приједлога пројеката за додјелу средстава из Финансијског механизма за финансирање пројеката интегрисаног и одрживог локалног развоја, Инвестиционо-развојна банка Републике Српске објављује:

Ранг листе за финансирање пројектних приједлога

Приоритетна област 2: Развој привреде или пољопривреде у руралним подручјима

4. Општина Србац

Кооператива Србац – јачање и развој сектора јагодичастог, бобичастог и шумског воћа – 99.999,98  KM

Veza: http://www.irbrs.org/azuro3/a3/?nid=678&id=422

Priprema aplikacija za IPARD projekte

Razvojna agencija opštine Srbac, Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća – APIS i konsultanti iz GIZ-a (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH – Njemačka vladina razvojna agencija) održali su zajedničku radionicu u cilju što boljih priprema za aktivnosti koje slijede u narednom periodu a odnose se na korištenje EU instrumenta za pred-pristupnu pomoć – komponenta V: ruralni razvoj (IPARD).

2014-09-25 23.15.02Glavni cilj IPARD programa je unapređenje poljoprivrednog sektora kroz podršku povećanju konkurentnosti poljoprivrednih proizvoda. Ovaj program, nažalost, još uvijek nije dostupan za Bosnu i Hercegovinu. Ova radionica je stoga, poslužila kao upoznavanje s budućim dostupnim sredstvima IPARD pred-pristupnog programa Europske unije kao i za prenos iskustava iz Republike Hrvatske gdje su identifikovani uspješni primjeri u procesu uspostavljanja svih neophodnih IPARD struktura kako bi se iz njih izvukle važne pouke koje se mogu primjeniti i u BiH.Radionica je održana 26.09. u prostorijama nove opštinske sale a predavači su bili

– Kristijan Mavrek dipl.politolog i konsultant za IPARD i EAFRD Program sa temom
Priprema projekata za malo i srednje poduzetništvo u poljoprivredi i prehrambenoj industriji

– Marjan Novak dipl.ing strojarstva i licencirani konsultant za poduzetništvo i menadžment
sa temom IPARD – tehnološki projekat i2014-09-25 23.15.18

– Josip Bacinger, dipl. ing sa temom Poslovni planovi i financiranje IPARD projekata

Obuka je imala i praktični smisao jer su u samoj obuci 3 firme iz oblasti poljoprivredne proizvodnje a koje rade i djeluju na teritoriji opštine Srbac,izrazile spremnost za saradnju i učestvovanje u budućim IPARD projektima. Projekti se odnose na poljoprivredne oblasti uzgoja i prerade voća,plasteničke proizvodnje i bio-prerade životinjskog otpada.Oformljena su i tri opštinska tima za pripremu projekata iz ovih navedenih oblasti  koji će biti spremni za apliciranje u 2015.godini kada se očekuje da BiH pristupi IPA2 programu 2014-2020, koji je ovog puta zasnovan na sektorkoj podršci a jedan od glavnih sektora je i IPARD program i podrška poljoprivrednoj proizvodnji.

Treba istaći da je u svim navedenim aktivnostima uključeno i Ministarstvo za poljoprivredu RS,sa svojim timom za podršku ovim pojektima.Finansijska sredstva za ove namjene biće predviđena u budžetu Vlade RS za 2015.godinu, tako da se može konstatovati da sveukupna organizaciona i materijalna podrška ovim aktivnostima garantuje da će opština Srbac sa svojom razvojnim timom spremno dočekati otvaranje instrumenata pred-pristupne pomoći u sektoru ruralnog razvoja – IPARD.

Opština Srbac počinje instalaciju informacionog sistema LEDIS (Local Economic Development Information System)

Poslije uspješnih aktivnosti u implementaciji ReGERD projekta i anketiranja preko 50 najznačajnih preduzeća u opštini Srbac, pristupilo se uspostavljanju i formiranju SME baze podataka poslovnih subjekata regije Sava Garden koja pored opštine Srbac obuhvata i opštine Gradiška, Laktaši i Kozarska Dubica.Ukupan broj anketiranih poslovnih subjekata u navedenoj regiji je preko 300, pa se sa sigurnošću može konstatovati da će se ovako kvalitetna baza podataka moći iskoristiti za dobro planiranje i donošenje adekvatnih odluka koje se tiču razvoja regije i navedenih lokalnih zajednica .

Opština Srbac , preko Odjeljenja za privredu i društvene djelatnosti i Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća Srbac – APIS, napraviće sutra, 19.09.2014. godine, novi korak u procesu unapređenja lokalnog ekonomskog razvoja. Instaliranjem LEDIS informacionog sistema , odnosno softvera koji predstavlja ulaznicu u društvo najnaprednijih lokalnih zajednica  stvaraju se uslovi da i opština Srbac dobije certifikat o povoljnom poslovnom okruženju.U Republici Srpskoj BFC – Business Friendly Certification zasada posjeduje samo opština Prijedor.

L1Uvođenje unificiranog sistema kao što je LEDIS, opštine dobijaju mogućnost da sistematki prate podatke u realnom vremenu. Jedinstveni pristup i jednoobrazni unos podataka obezbjeđuje uporedivost svih relevantnih podataka koji se prikupljaju na lokalu.

Ovakav sistem obezbjeđuje:

•Efikasno i efektivno funkcionisanje kancelarija za LER; •Čuvanje svih informacija, izveštaja i dokumenata od značaja za LER na jednom mestu; •Vodič za lakšu certifikaciju lokalne samouprave kao one sa povoljnim poslovnim okruženjem; •Praćenje svih podataka u realnom vremenu na lokalnom nivou; •Uštedu vremena neophodnog za unošenje, pristup i ažuriranje podataka; •Automatsko generisanje različitih vrsta izveštaja, praktično, bez utroška vremena; •Unošenje svih podataka samo jednom – u LEDIS – informacioni sistem za upravljanje lokalnim ekonomskim razvojem na nivou jedinica lokalne samouprave, a korišćenje, analizu i izveštavanje na lokalnom, regionalnom i pokrajinskom nivou; •Automatski izvoz željenih podataka na internet prezentaciju opština i gradova; •Mogućnost automatskog izvoza podataka na zajednički portal za grupu opština ili sve opštine u državi, •Osim što unapređuje svakodnevni rad odeljenja i službi u okviru lokalnih samouprava, korišćenje ovog sistema unapređuje kvalitet i dostupnost informacija koje se nude potencijalnim investitorima i lokalnim privrednicima, kao i transparentnost podataka.

L2Informacioni sistem LEDIS se sastoji od 17 programskih modula, i to:

Profil zajednice – 118 tabela koje sadrže sve ključne podatke o zajednici, sa mogućnošću pretrage po oblastima i sektorima, kao i automatsko generisanje statističkih izveštaja (u formi raznih grafikona i tabela).

Privreda – Ovaj modul sadrži registar privrednih subjekata, kao i razne druge podatke o lokalnom poslovnom sektoru,registar udruženja privrednika,podatke o izvorima finansiranja za mala i srednja preduzeća i preduzetnike, praćenje društvene korporativne odgovornosti, formiranja privatno-javnih partnerstava, spisak svih sajmova na nivou godine, spisak klastera, praćenje saradnje sa privrednicima (zapisnici sa sastanaka Privrednog saveta; evidencija kontakata i pružene podrške malim i srednjim preduzećima).

Turizam – sa kompletnom statistikom o smeštajnim jedinicama i podacima o kategorizaciji. Na predlog opštine Sokobanja, ovaj modul je i dalje u razvoju i biće proširen podacima o svim turističkim lokalitetima, objektima i kalendarom kulturnih manifestacija.

Poljoprivreda – Za sada, ovaj modul sadrži registar poljoprivrednih gazdinstava i poljoprivrednog zemljišta, a plan je da se proširi na širi modul koji će sadržati šire informacije o ruralnom razvoju (podaci o ruralnim naseljima, infrastruktura, transport, ekologija, itd.).

Strateški plan razvoja – Ovaj modul omogućava unos svih strateških planova na nivou lokalne samouprave (plan održivog razvoja, lokalni akcioni ekološki plan, svi drugi sektorski planovi) i praćenje njihove implementacije, sa mogućnošću generisanja izveštaja/preseka stanja i statusa implementacije).

Upravljanje projektima – Modul koji se nastavlja na prethodni, omogućava praćenje realizacije svih projekata od strane menadžera projekata, do nivoa aktivnosti, kao i generisanje pojedinačnih izveštaja za svaki projekat.

Tržište radne snage – U ovom delu, omogućava se praćenje statistike o zapošljavanju na nivou opštine, kao i upravljanje ovim podacima, prema potrebama lokalnog privrednog sektora i investitora.

Slobodne lokacije za investiranje – Registar svih dostupnih greenfield i brownfield lokacija koje su u ponudi, sa podacima o primarnoj i sekundarnoj infrastrukturi. Data je i mogućnost automatskog generisanja izveštaja sa kompletnim podacima o lokaciji, uključujući i slike.

Investicije – Registar svih prisutnih investitora, uključujući kompletan tok investiranja, iznos investicije, broj zaposlenih, dobijene podsticaje, finansijske podatke, kao i praćenje rezultata, efekata i koristi za opštinu od privučenih investicija.

Partnerske institucije i komunikacija sa njima – Adresar svih institucija sa kojima lokalna samouprava kontaktira, sa beleškama sa sastanaka i mogućnošću praćenja hronologije saradnje sa svim bitnim akterima. U toku je izrada kalendara aktivnosti, u cilju koordinacije rada svih zaposlenih sa opcijom pretrage po danima, nedeljama i mesecima, kao i po projektima i zaduženim osobama.

Registar poslovnog prostora – Ovaj modul daje mogućnost za čuvanje i praćenje svih relevantnih podataka o poslovnom prostoru u vlasništvu lokalne samouprave ili u privatnom vlasništvu.

L3Ljudski resursi i organizacija opštine – Evidencija svih zaposlenih u opštinskoj upravi, kao i svih organizacionih jedinica. Iz ovog modula određuju se i različiti nivoi pristupa podacima u LEDISu.

Dijaspora – Registar stanovništva opštine iz dijaspore, u cilju praćenja njihovog interesovanja i mogućnosti za investiranje.

Projekte inicijative – Ovaj modul podržava praćenje različitih mogućnosti/konkursa za finansiranje projekata iz domaćih i stranih fondova, sa opcijom filtriranja po različitim parametrima (prema donatorima, vremenu objavljivanja, visini dostupnih fondova, osobi zaduženoj za taj projekat, statusu inicijative, itd.)

Registar propisa – Na predlog opštine Negotin iz Srbije, trenutno u završnoj fazi je i modul za sistematično čuvanje lokalnih propisa i drugih dokumenata, uz mogućnost pretrage po različitim parametrima, kao i uvida u kompletnu hronologiju svih izmena i dopuna i dostupnost prečišćenih verzija dokumenata, kako iz LEDIS-a, tako i preko Internet sajta opštine.

Planer aktivnosti – Pomoćni modul za planiranje svakodnevnih aktivnosti opštine i koordinaciju između zaposlenih.

Baza znanja – Modul za prikupljanje i čuvanje informacija o obukama i usavršavanju zaposlenih i biblioteka različitih materijala za edukaciju zaposlenih, koja će biti dostupna svima na nivou lokalne samouprave.

LEDIS je informacioni sistem koji je razvila grupa eksperata za lokalni ekonomski razvoj (Development Consulting Group – DCG) iz Beograda i koji zasnovan na WinForms Microsoft .NET tehnologiji, pri čemu se koristi MSSQL Server kao server baze podataka i Crystal Reports za generisanje izveštaja. Razvojno okruženje MS Visual Studio 2008, jezik programiranja C#. Imajući u vidu da je sistem razvijen u Microsoft tehnologiji, jedino je moguć rad na Windows operativnim sistemima.

Instalacija softvera finansira se od strane Njemačka organizacija za tehničku saradnju – GIZ d.o.o. (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit Gmbh) u iznosu od 7.823 KM ( 4000 €) a njegovo održavanje u prve dvije godine finansiraće se preko projekta ReGERD u iznosu od 2.880 KM.

O LEGEND projektu

G131515_380_380_0radeći se na rezultatima GEO.POWER, VIGOR i SEA-R projekata, LEGEND, akronim za Low Enthalpy Geothermal Energy Demonstration Cases for Energy Efficient building in Adriatic area – Nisko-entalpijski geotermalni energetski demonstracioni sistemi za energetski efikasnu gradnju u Jadranskom području, je evropski projekat sufinansiran iz IPA Jadranskog Programa prekogranične saradnje i vođen od strane Provincije Ferrara (Italija) koja ima skoro 30 godina kapitaliziranog iskustva u iskorištavanju geotermalne energije i aktivnosti podizanja svijesti građana o ovoj temi.Opšti cilj projekta je promocija koncepta energetske efikasnosti i koristi nisko-entalpijske geotermalne energije na jadranskom području kroz:

BP-Fossanova-2-300x168• 10 demonstracionih sistema koristeći GCHP (Ground Coupled Heat Pumps – geotermalne toplotne pumpe) u javnim zgradama u Italiji, Hrvatskoj, Albaniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

• SWOT analiza pred-investicija i Life Cycle Analysis metoda kao podrška administraciji u izboru najefektivnijih i po okolinu najpogodnijih tehnologija toplotnih pumpi

• Tematske radionice za povećavanje znanja među javnim i privatnim stakeholderima o najreprezentativnijim i najboljim praksama u GCHP tehnologiji na evropskom nivou za stambene, javne i industrijske zgrade

• Tehnički seminari za širenje znanja u GCHP tehnikama i sposobnostima svih bitnih aktera (energetski menadžeri i specijalizovani stakeholderi iz javnog i privatnog sektora)

• Politički i tehnički memorandum i smijernice za harmonizovanje normativnog okvira, poboljšanje razumjevanja prednosti GCHP i i promovisanje investicija u geotermalnu energiju u javnom i privatnom sektoru.Sonde-San-Lazzaro-224x300

Slaviša Jelisić iz nevladina organizacija LIR Evolucija iz Banja Luke,inače menadžer ovog projekta izjavio je da se ova tehnologija zasniva na izvodivim, jeftinim i razrađenim tehnikama. On je dalje naglasio da će se  u narednom periodu napraviti politički i tehnički memorandum i smjernice za usklađivanje pristupa, kako bi se poboljšale i bolje razumijele mogućnosti i prednosti GCHP tehnologije, te promovisale i podstakle investicije u geotermalne izvore energije u javnom i privatnom sektoru.

Iako ovakav način geotermalnog grijanje već postoji u nekim privatnim kućama i poslovnim prostorima u BiH, tu se radi o horizontalnim sistemima, princip voda-voda. U LEGEND projektu, za razliku od navedenog sistema, pumpa se postavlja vertikalno, pa postoji princip izvlačenja toplote iz dubine. Korištenja GCHP tehnologije daje veoma velike uštede, a osobito u cijeni energije.

Pipistrel-RD-building_heat_pump2-300x225Vodeći partner ovog prekograničnog projekta je Provincija Ferara, Italija, a među ostalim partnerima su: IRENA – Istarska Regionalna Energetska Agencija d.o.o., Hrvatska; Regija Emilia Romagna, Generalni direktorat proizvodnih aktivnosti, trgovine i turizma, Italija; Regija Veneto – Direktorat za geologiju i geološke izvore, Italija; Opština Skadar, Albanija; Provincija Teramo, Italija; Regionalna ekonomska razvojna agencija Šumadije i Pomoravlja, Srbija; Opština Kotor, Crna Gora; DUNEA llc, Regionalna razvojna agencija Dubrovnik – Neretva, Hrvatska; Regija Apulia, Italija; Savjet za ekološku gradnju Crne Gore uz podršku saradnika Europsko vijeće za geotermalnu energiju, Belgija.

Geotermalne toplinske pumpe