Radionica o unapređenju kapaciteta tima za podršku Lokalne Akcione Grupe SAVUS

DSC03842 (1)

Radionica o unapređenju kapaciteta tima za podršku Lokalne Akcione Grupe SAVUS održana je u Laktašima 16.04.2015.godine. Učešće u radionici uzelo je 7 predstavnika javnog i privatnog sektora u SAVA GARDEN regiji (opštine Gradiška, Laktaši, Kozarska Dubica i Srbac ), kao i 6 predstavnika GIZ-ovog PROLOCAL programa.Među predstavnicima javnog sektora iz opštine Srbac u radionici je učestvovao predstavnik Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća Srbac.

Cilj radionice

Okupljanje relevantnih predstavnika LAG-a SAVUS iz javnog sektora i privrede, a u cilju postizanja dogovora oko osnovnih pravaca djelovanja regionalnog menadžmenta LAG-a SAVUS, te podršci u jačanju kapaciteta regionalnog menadžment tima za kvalitetno provođenje planiranih aktivnosti u regionu Sava Garden.

Uvodni dio radionice

U uvodnom dijelu radionice, predstavnici PROLOCAL program, Donald Prohaska i Slaviša Jovanović, prezentovali su metodološki koncept razvoja kapaciteta. Nakon prezentacije, prisutni učesnici su zamoljeni da iskažu sopstvenu motivaciju da i dalje učestvuju u aktivnostima regionalnog razvoja u okviru LAG-a SAVUS. Prusutni učesnici su iskazali sljedeće motive koji ih stimulišu da dalje nastave sa započetim aktivnostima:

• Vjerovanje u koncept regionalnog razvoja
• Saradnja sa privatnim sektorom (posebno kroz komponentu 3 ProLocal programa)
• Saradnja i razmjena iskustva između javnih službenika u regiji
• Pristup informacijama (o prilikama, o privrednicima kroz ankete, o proizvodnji kroz bazu podataka, te o tržištu kroz analizu tržišta)
• Lični iskorak u radu kroz učešće u radu LAG-a (sopstvena nadogradnja)
• Vjerovanje u uspjeh započetih aktivnosti
• Saradnja sa privatnim sektorom kroz javno-privatni dijalog (privredne savjete)
• Brandiranje regije i proizvoda

Radni dio radionice

Na početku radnog dijela radionice predstavljen je okvirni plan Komponente 3Razvoj lanaca vrijednosti u regiji SAVA GARDEN u 2015. godini, te nakon toga ključne aktivnosti iz tog plana u kojima se učekuje direktno učešće LAG-a SAVUS. Zajedno sa aktivnostima komponente 3, prikazane su očekivane odgovornosti i uloge LAG-a SAVUS po pitanju upravljanja brendom SAVA GARDEN

U nastavku rada analizirani su kapaciteti LAG-a (regionalnog menadžment tima), primjenom metode SWOT analiza kapaciteta, a sa stanovišta očekivana 4 pravca djelovanja:

• Učešće u aktivnostima komponente 3 ProLocal programa

( baza o proizvodnji voća, licenciranje specijalizovanih savjetodavaca za SAVA GARDEN brend, koordinacija Timom za lanac vrijednosti u regiji )

• Učešće u aktivnostima komponente 2

(upravljanje brendom SAVA GARDEN )

• Sprovođenje razvojnih aktivnosti koje nisu podržane od strane GIZ-a

(identifikacija i implementacija regionalnih razvojnih inicijativa)

• Održivost i operativnost LAG-a

Kao prioritete, a u cilju prevazilaženja identifikovanih slabosti/prijetnji slabostima kojima bi se trebali baviti u narednom periodu, učesnici su istaknuli sljedeće:

• Izrada vizuelnog identiteta LAG-a (web stranica, reklamni materijal u vidu brošure regije)
• Povećanje ljudskog kapaciteta regionalnog menadžmenta i obezbjeđenje finansijskih sredstava za pokrivanje tekućih troškova LAG-a
• Unapređenje komunikacije (interne i eksterne)
• Postizanje brzih (quick-win) rezultata

Zaključni dio radionice

U zaključnom dijelu radionice, a u skladu sa prethodno definisanim prioritetima, učesnici su izradili sljedeći plan djelovanja:

Grupa aktivnosti 1: Vizuelni identitet LAG-a

1.1. Izrada web stranice za LAG/region SAVA GARDEN
1.2. Postavljanje informacija o LAG-u i regiji SAVA GARDEN na postojećim web stranicama opština i razvojnih agencija
1.3. Izrada reklamnog materijala za regiju SAVA GARDEN

Grupa aktivnosti 2: Tim za podršku LAG-u

2.1. Angažovanje 2 volontera u Tim LAG-a
2.2. Uplata finansijskih sredstava namjenjenih LAG-u od strane opština (4 x 2.000 KM)
2.3. Održavanje IPARD treninga u regiji
2.4. Izrada akcionog plana za razvoj regionalne saradnje i inicijativa SG opština za period 2016-2018

Grupa aktivnosti 3: Interna i eksterna komunikacija

3.1 Unapređenje komunikacije između LAG-a i komponente 2 ProLocal programa (pogotovo po pitanju pismene komunikacije)
3.2. Unapređenje komunikacije između LAG-a i načelnika u SG regiji Izvještavanje/direktna komunikacija
3.3. Unapređenje komunikacije LAG-a sa javnim i privatnim sektorom Izvještavanje LAG-a tokom lokalnih privrednih savjeta,

Grupa aktivnosti 4: Postizanje brzih (quick-win) rezultata

4.1. Priprema projekata za preduzeća u SG regionu na poziv CREDO projekta (najmanje 1 projekat u svakoj opštini)
4.2. Uspostava baze o voćarskoj proizvodnji u SG regiji
4.3. B2B (AHK) – Podrška privrednicima za odlazak u Njemačku

Marketing trendovi

Ukoliko ste upravo u procesu pravljenja godišnjih biznis planova i osmišljavanju novih akcija kojima treba da osvojite kupce, dobro će vam doći ovaj pregled 10 marketing trendova za koje verujemo da će imati direktnog uticaja na uspeh, ili pak neuspeh, marketing napora u 2014.

1) Lajkovanje iliti “Likeonomics”

U digitalnom dobu, 24h/7 komunikacije i društvenih mreža, individualnih mišljenja i mikrouticaja, brendovi postaju ono što kupci misle o njima. Svaki kupac može da postane kritičar, i svaki kupac danas ima moć da svoje mišljenje kaže itekako glasno. Sva mišljenja i komentari ostavljeni na webu utiču na ponašanje potrošača, i samim tim postaju neka vrsta “društvenog kapitala” koja utiče na povećavanje ili smanjivanje vrednosti brendova koju su marketari udarnički gradili godinama. Brendovi će morati snažnije nego ikada da se trude da upravljaju mišljenjima ljudi i da obezbeđuju pozitivan feedback u tom virtuelnom svetu.
Tako je i nastao termin “Likeonomics” koji opisuje način na koji ta pojedinačna mišljenja i ceo taj “društveni kapital” utiču na to da brendovi postanu uverljiviji, da pokreću i podstiču potrošače. Samo uverljiv brend inspiriše neku reakciju i stvara iskustva koja se moraju podeliti sa drugima i preporučiti dalje.

2) Razbuđivanje strasti

Nije više dovoljno samo obezbediti zadržavanje kupaca odnosno njihovu lojalnost. Potrebno je ostvariti privrženost, izazvati oduševljenje, čak obožavanje i sledbeništvo.
Ukoliko žele dugotrajan i održiv uspeh, marketari moraju da razumeju šta stvarno pokreće kupce, da pronadju njihov “hot button” i da im ponude emocije.
Ljudi su danas zabrinuti, često nesigurni i zbunjeni. Tehnologija se ubrzava sve brže, brže nego što možemo da održimo korak sa njom. Ljudima treba neko ” uzemljenje”, ljudski dodir proizvoda, sigurna ruka koja vodi… Prodaju se oni koji izazivaju kod kupaca neku emociju, koji bude u njima suptilni miks nade, snova i težnji. Jedino ako se duboko emotivno povežu sa potrošačima, ukoliko se rodi “Brand Love”, brendovi mogu da računaju dugotrajan i održiv razvoj.
Kao na primer Coca-Cola, najvredniji i svakako jedan od “najvoljenijih” svetskih brendova, koja već 125 godina dosledno nudi “Happiness from the bottle”.

3) Direktna komunikacija

Priđite bliže. Vaša organizacija mora da bude otvorena za direktnu komunikaciju sa potrošačima. Napravite je jednostavnom, zavodljivom i zabavnom. Tako da svi prosto požele da pričaju sa vama. To može da bude recimo Real-time customer service i LiveHelp, kao što je to uradio Zappos.com , koji nudi 24/7/365 direktan kontakt sa potrošačima, i koji je između ostalog i time (kao i naravno beskompromisno visokim nivoom usluge) postao jedan od najvoljenijih brendova u Americi.
Ili pak direktna komunikacija koju radi Innocent, koji je stvorio kult sledbenika, pričajući priču i tkanjem magije oko celog procesa proizvodnje pozivajući kupce da se pridruže i osete taj njihov svet, i da to iskustvo podele dalje sa svojim prijateljima.

4) Integracija, integracija i Integracija

Neophodno je pričati priče. Ali autentične priče, iskrene priče. Priče utemeljene u osnovnim vrednostima brenda. Medjutim priča mora da bude konzistentna i usaglašena. U svim dimenzijama. I kroz vreme i kroz sve tačke kontakta sa potrošačima. Konzistentna integracija komunikacije i dalje ostaje nerešiv problem za mnoge kompanije, zbog internih konflikata između različitih odeljenja, ili zbog problema u koordinaciji različitih marketinških agencija, ili usled različitih kriterijuma za uspeh…
Jedan od vrlo uspešnih brendova u doslednosti i integraciji medija je Old Spice. Kampanja “The Man Your Man Could Smell Like” iz 2010 je ne samo jedan od najuspešnijih kampanja prošlje godine, već i pravi primer moćne integracije, gde se digital (Facebook, Tweeter i YouTube) superponira na print i TV, kao i na prethodne komunikacije koje je Old Spice radio, čime se ostvaruje sinergetski efekat i postiže se konstantno ojačavanje doživljaja brenda kod potrošača.

5) Brzina – Do it fast!

U doba internet marketinga, vreme je ključan faktor i značajna konkurentna prednost. Vreme reakcije, brzina prilagođavanja, brzina izlaska na tržište, to je ono što danas pravi razliku među kompanijama. Danas postoje dve vrste organizacija: one koje su brze i one koje imaju konkurenciju koja je brza. Danas je najbitnije kako stići prvi. Nije važno biti perfekcionista. Jer dok vi potrošiste svo vreme na glancanje websajta na primer, brza i bezkompromisna konkurencija je već pokupila sve vaše kupce na internetu.

6) Društveno odgovoran marketing

Kupci postaju sve zahtevniji i nepoverljiviji prema marketingu.
I marketing je morao da evoluira. Najuspešniji marketari danas integrišu precizno definisan set društvenih vrednosti u svaki aspekt svog poslovanja, a zatim promovišu potrošačima tu svoju misiju. Ove vrednosti kompanijama daju karakter, ali i svrhu postojanja. Sa ovakvim pristupom, bez obzira o kom se biznisu radi, uvek se radi o uslugama, jer je ta briga za kupce, ali i društvo u celini, uvek na umu. Ali svi ovi napori moraju da budu uverljivi i inspirativni za kupce da bi bili održivi.
Veliki američki lanac prodavnica zdrave hrane “Whole Foods” ne vidi sebe kao prodavca, već kao uslužnu delatnost za celo društvo. Njegova misija je definisana ne kao što veća prodaja, nego kao “konstanta težnja ka unapređenju stila života svojih potročača u bolji i zdraviji” . Ali profitabilno naravno! I “Walmart” ne potencira više samo svoje niske cene, već ekološku osvešćenost i samoodrživost kroz slogan “Uštedi novac. Živi bolje” .
Btw, šta mislite koji bi društveno odgovorni pravac bio zanimljiv i podsticajan našem potrošaču? Da li bi naš potrošač cenio ili uopšte obraćao pažnju na napore koje bi brendovi ulagali u ekologiju recimo i zaštitu životne sredine? Da li bi to u ovom trenutku mogla da bude konkurentna prednost pri odabiru brenda?

7) Think Apps

Nepresušni protok informacija i preopterećenost novim tehnologijama primorava kupce da očajnički traže alatke za simplifikaciju, ne bi li se nekako odbranili od potopa i izbegli davljenje. 20 godina nakon nastanka, na pomolu je nova paradigma, da WorldWibeWeb opada, dok su Apps u porastu. Koliko god da volimo otvoren, beskrajan, neometan web, mi ga sve više napuštamo zbog jednostavnijih aplikacija koje dovoljno dobro vrše posao i bolje se uklapaju u naš brz život. Facebook, Tweeter, RSS feed, NewYork times news apps, Xbox Live games, Netflix’s streaming filmovi… sve vreme smo na internetu ali ne na webu više. Jer danas kupcima ne treba pretraživanje, već potraživanje i dobijanje precizno filtriranih informacija, a aplikacije upravo to nude. Ono što nam treba kada nam treba. I zato se i veliki svetski marketing magovi i brendovi sve više okreću ka aplikacijama, veoma obećavajućem i u najavi vrlo profitabilnom sementu, u čiji razvoj alociraju sve više novca.

8. Think Geo

Marketari velikog kalibra, već uveliko rade na razvijanju strategija za efikasno geotargetiranje, odnosno kako da što efikasnije iskoriste podatke o kretanju njihovih potrošača u procesu planiranja i implemetiranja marketinških akcija. Iako su polemike oko mogućih zloupotreba ovih podataka vrlo žustre, potrošači i dalje žele da “prijavljuju” svoje trenutne lokacije na Gowalla, Foursquares i sličnim sajtovima, u želji da se druže ili vide ko je sve iz njihove društvene mreže u blizini, ali upravo i zbog mogućnosti dobijanja specijalnih promotivnih nagrada.
Scvngr.com je sajt koji nudi još jedan nivo više, i uvodi i aspekt igre u celu priču. Korisnici mogu u realnom vremenu da se igraju, rešavaju različite izazove, da se druže ali i da prikupljaju poene, koje kasnije mogu da zamene za vredne nagrade ili popuste.
Brendovi koji žele da se još više približe svojim potrošačima, da ih angažuju i motivišu, iskoristiće mogućnosti koje pruža geolokalizacija.

9) Evolucija marketinga društvenih medija

Dok globalna ekonomija i dalje posrće u težnjama da se oporavi, marketing društvenih medija postaje strateški imperativ. Razvija se ubrzano, i iz eksperimentalnih kampanja i “hype” faze, evoluirao je do potpuno integrisanih akcija u sveobuhvatnu marketing strategiju. U ovakvom brzo menjajućem okruženju, nova pravila se pišu svaki dan, i sa izazovima da se održi korak sa njima suočavaju se i marketari i potrošači. Ali obzirom da se radi sa ljudima u realnom vremenu, uvek će se morati pomalo eksperimentisati u traganju za pravom formulom uspeha. Ono što će razdvajati uspešne od mediokriteta je SADRŽAJ koji se nudi na društvenim medijima, i upravo na to skoncentrišite vaše napore. Jer sadržaj je vaš novi SEO tool.

10) All we need is a big idea

Posle svega rečenog ovde, ispada da danas morate da budete genijalac da bi ste se bavili marketingom. Jer novac nije ključan faktor u savremenom marketingu. Ključna je dobra ideja, više nego ikada do sada. (Doduše, osim ako nije vaša, nju takođe morate platiti, a dobre ideje dobro i koštaju). Dobre ideje se u našem digitalnom dobu šire kao šumski požar. Kada neko nešto zanimljivo ima da kaže, to eksplodira ko Big Bang. A sa druge strane, ako je nešto glupavo, prozaično i neintrigantno, nema tih para koje će pokrenuti potrošače za njom.
I zato moj duboki naklon, svim onima genijalcima među nama kojima u glavi stanuju takve ideje, i koji imaju snage, inspiracije, doslednosti i izdržljivosti da te ideje ožive i iznesu na tržište. Just do it!

Veza: http://www.mcb.rs/blog/2011/05/31/biznis-plan-za-2012/