Ослушкивати глас привреде за још повољнији пословни амбијент

sh_rarsРепубличка агенција за развој малих и средњих предузећа провела је крајем прошле године пилот истраживање о стању, проблемима и потребама малих и средњих предузећа у Републици Српској. Циљ истраживања био је да се добије адекватна аналитичка основа за израду стратешких докумената развоја сектора малих и средњих предузећа који треба да унаприједе укупно пословно окружење у Републици Српској, а у коначници да допринесу и развоју предузетништва.

Истраживање је указало на oпште карактеристике МСП, профил предузетника, њихове проблеме у пословању, техничко-технолошке, финансијске и тржишне аспекте пословања, људске ресурсе и потребе за нефинансијским услугама.

Циљна група узорака за анкетирање била су економски активна привредна друштва и предузетници (у систему ПДВ) из прерађивачке индустрије, који запошљавају три и више радника и који су предали финансијски извјештај за 2013. годину. Анкетирање је вршено уз помоћ стандардизованих упитника који су послани електронским путем.

Анкета је показала да највећи проценат обухваћених предузећа и предузетника (47,83%) запошљавају од 10-49 радника и спада у групу малих предузећа, слиједе микро предузећа (28,26%), средња (21,74%) и велика (2,17%). Најчешћи облик организовања је друштво са ограниченом одговорношћу (82,61%), предузетници чине 13,04 процената анкетираних, a акционарска друштва 4,35 одсто. Власници највећег броја предузећа су старости између 46-55 година (41,30 одсто), око 26 одсто су старости од 36-45 година, а 23,91 одсто је старости преко 55 година. Жене су у знатно мањем проценту власнице МСП у поређењу са мушкарцима, што је у рангу са слабо развијеним земљама и испод просјека који је у високо развијеним земљама. Жене су углавном власнице предузетничких радњи које се баве услужним дјелатностима.

Тржиште продаје је у највећем проценту локално (80,43%), на тржиште ЕУ извози 45,65 одсто предузећа, на регионалном тржишту присутно је њих 30,43 одсто, а на свјетском свега 4,35 одсто што показује да су домаћа предузећа слабо извозно орјентисана. Нешто више од половине има уведене стандарде квалитета, а разлог томе је што увођење стандарда код нас није обавезујуће. Мали проценат анкетираних предузећа (21,74%) има пословни план/стратегију развоја у писаној форми.

Скоро половина испитаника (46,67 одсто) као нарочито изражене проблеме и препреку у пословању наводи наплату потраживања, дужину и трошкове судског процеса у привредном суду, парафискалне намете, доприносе, нелојалну конкуренцију, недостатак грантовских средстава, недостатак тржишта, прописе и правну регулативу итд.

Знатан проценат (43,48%) наводи као изражен проблем недостатак повољних извора финансирања, а истовремено велики проценат њих (69,57%) користи неки од екстерних извора финансирања. Знатан проценат (60,87%) предузетника користило је подстицајна средства Владе Републике Српске и то већином подстицаје при запошља- вању радника.

Што се тиче утицаја директних пореза на пословање, као нарочито изражен проблем предузећа наводе порез на добит (34,78%), затим порез на доходак (31,11%) и порез на имовину (17,39%). За анкетиране привредне субјекте изражен проблем су и комуналне таксе и накнаде.

За нешто више од трећине испитаника нарочито изражен проблем је временска динамика плаћања ПДВ, као и вријеме поврата ПДВ. Истовремено, стопа ПДВ за највећи број испитаника не представља изражен проблем што потврђује да БиХ има најмању стопу ПДВ у окружењу.

Обученост запослених представља дјелимично изражен проблем за 45,65% анкетираних, док је за једну петину испитаника ово изражен проблем, што значи да би требало интензивирати реформу школства у смислу боље усклађености са потребама тржишта радне снаге. Предузећа највише траже квалификовану радну снагу, затим инжењере, стручњаке из области маркетинга, рачуновства, ИТ стручњаке и трговце. Потреба за додатном обуком радника је најизраженија у производном процесу (чак 67,39 одсто анкетираних је навело ову потребу), затим у области истраживања тржишта (36,96%), добијању ЕУ сертификата (26,09%), дизајну и развоју производа (23,91%), управљању људским проце- сима (13,04%) и брендирању (10,87%).

Без обзира на изражене проблеме и потребе, само мањи проценат анкетираних предузетника и предузећа користи консултантске услуге (изузев услуга при увођењу стандарда квалитета и сертификацији – 26,09%), затим правне услуге, услуге рачуноводства, безбједност и заштиту на раду, производно-технолошке операције, ИТ технологије итд.

Анкетирани привредници и предузетници наводе да им је потребна стручно-техничка подршка из области маркетинга, промоције и продаје, увођења нових технологија, истраживања тржишта, дизајна, организације рада, обуке на раду, управљања људским ресурсима, књиговодства, сертификације стандарда квалитета, информационих технологија, затим код израде стратегије развоја пословања, правне услуге и слично.

Највише анкетираних предузећа и предузетника (60,87%) планира да у наредне три године повећа обим пословања, док 30,43% планира да остане на истом нивоу. Само 8,7% њих планира смањити обим пословања. Такође, највећи број планира повећати број запослених радника (54,35%), док 39,13 одсто планира задржати исти број радника, а 6,52 процента смањити број запослених.

Велики проценат анкетираних предузећа и предузетника (60,87%) очекује да ће се приходи у наредне три године повећати, а 10,87% да ће се смањити. Према очекивањима 28,26% анкетираних, приходи ће остати исти. Нешто више од половине планира да пословање преузму млађи чланови породице, док ће друга половина продати предузеће или промијенити дјелатност.

Резултати проведеног истраживања послужиће Агенцији као основа за доношење стратешких и оперативних докумената који треба да допринесу унапређењу сектора малих и средњих предузећа у Републици Српској.

Public Call for SMEs – EU Floods Recovery Programme

cq5dam.web.540.390EU Program za oporavak od poplava (EU PoP) će kroz programsku komponentu Ekonomski oporavak dodijeliti bespovratnu pomoć malim i srednjim preduzećima (MSP) koja su pretrpila materijalnu štetu od poplava.

Pomoć će uključivati sredstva u direktnoj vezi sa individualnim potrebama MSP koja može da uključuje rekonstrukciju privredne i poljoprivredne infrastrukture, pružanje tehničke pomoći u cilju poboljšanja produktivnosti, kao i pružanje ekonomske pomoći MSP u stvaranju prihoda zasnovanog na pristupu lanca vrijednosti. Sve navedene aktivnosti su usmjerene na zadržavanje radnih mjesta, kao i proširenje mogućnosti za zapošljavanje.

Prijaviti se mogu preduzeća koja se bave proizvodnjom i proizvodno-uslužnom djelatnošću koja su registrovana na području općina Maglaj, Odžak, Domaljevac-Šamac, Orašje, Tuzla, Sanski Most, Živinice, Zenica, Srebrenik, Lukavac, Žepče, Bijeljina, Šamac, Doboj, Prijedor, Banja Luka, Modriča, Laktaši, Srbac, Šekovići, Vukosavlje, Donji Žabar, Čelinac i Brčko.

Pojedinačni iznos sredstava za koje se može podnijeti zahtjev iznosi od 10.000 KM do 150.000 KM po pravnom licu. Zahtjevi koji po svojoj specifičnosti u pogledu visine pomoći prelaze navedene iznose mogu biti podvrgnuti posebnoj evaluaciji.

Odabrana MSP će dobiti pomoć koja će se dodjeljivati u skladu sa njihovim identificiranim potrebama i u okviru raspoloživih programskih sredstava.

Nepotpune prijave podnosioca zahtjeva se neće uzimati u obzir.
Rok za dostavljanje prijave uključujući i svu potrebnu prateću dokumentaciju (dostupno za preuzimanje na ovoj web stranici), najkasnije do 22.09.2014. god. do 17:00 sati.

Sve prijave slati na registry.ba@undp.org ili direktno u jedan od UNDP ureda:

a. Sarajevo: Zmaja od Bosne bb (UN House)
b. Doboj: Cara Dušana bb
c. Tuzla: Mije Keroševića 20 (zgrada RTV Tuzla)
d. Brčko: Bulevar Mira 1 (zgrada Vlade Brčko Distrikta)

Veza:http://www.ba.undp.org/content/bosnia_and_herzegovina/en/home/presscenter/articles/2014/08/29/public-call-for-smes-eu-floods-recovery-programme/

word_logoEU Recovery Application Guidelines and Application Form SMEs Final

pdf-imageEU Recovery Application Guidelines and Application Form SMEs